Ušetala je zastava sa likom Ratka Mladića na skup Studentske liste u centru Niša. Ogromna većina okupljenih nije reagovala. Nije je ni konstatovala. Možda se vijorila 5 minuta, možda manje. Kako je došla, tako je i otišla. Skup je nastavljen kao da se ništa nije desilo. Tako je sve izgledalo u realnosti, ali zato je u virtuelnom svetu društvenih mreža i režimskih medija to i dalje tema. Nije potrebno biti ekspert i shvatiti koji su cilj imali oni koji su tinejdžerima uvalili zastavu i poslali ih na skup. Tih 5 minuta je bilo dovoljno da se stvori čitav narativ oko tog događaja. Zastava Ratka Mladića na Studentskom mitingu u Nišu; foto: A. S A znate šta, da je zastava ostala do kraja mitinga i to ne bi bio problem. Baš kao što za Studentsku listu nije problem što nad događajem sa zastavom seire prorežimlije lepeći im etiketu izdajnika, koju im štampaju od prvog dana studentskih okupljanja, niti ona druga da su nacionalisti koju im dodaju liberalno orijentisani nalozi na društvenim mrežama. Da, baš tako, nalozi na mrežama jer teško je reći da li iza svih koji “kritikuju” ovaj događaj zaista i stoje ljudi sa stavom ili su to botovi istrenirani da vrte floskule protiv Studenata. Prosto rečeno - Studentska lista je nedodirljiva. To se vidi na svakom njihovom skupu kada razgovarate sa ljudima. Oni koji su došli, čvrsto su rešeni da glasaju za broj 3. Toliko da ih ove nazovi istorijske podele na “ratkovce” i “anti-ratkovce”, na “pro i anti-EU” uopšte ne pogađaju. Ljudi prosto žele promenu, a šansu za to, trenutno vide u Studentskoj listi. Žele sistem koji radi za čovek unutar Srbije. Glasačko telo je sigurno i nije malo, tako da ovi jalovi pokušaji diskreditacije liste po nacionalnom osnovu neće ovde imati efekta. Oni možda pokolebaju nekog neodlučnog. Nekog ko je protiv vlasti, ali se lomi između Studenata i ostalih koji se izdaju za opoziciju. Možda tu “otkinu” koji glas Studentima ovakvim igrokazima, ali male su šanse da će to u velikoj meri ugroziti, sada je izvesno, dobar rezultat Studentske liste. Ova kampanja će ostati upamćena kao izrazito negativna kada je reč o naprednjacima. Pored praćenja studentskih štandova u stopu, oni se svojim biračima obraćaju tako što ih plaše drugom, Studentskom listom. Lažu ih da im oni neće dati penzije i da će izdati Srbiju. Malo hvaljenja, malo već dobro znanih obećanja, ali mnogo plašenja protivnikom, vređanja, a povrh svega, fabrikovanja laži baš u tom anti-nacionalnom smeru. Miting u Nišu; foto: A. S. Mnogi pametniji su već napisali da je “nacionalizam poslednje utočište hulja”, a SNS se odlučio baš za ovu taktiku. Takvu negativnu kampanju prema protivniku u svojoj završnici imao je i DS 2012. godine, pa su naprednjaci ipak pobedili. Imala je i Hilari Klinton 2016. godine, pa je Donald Tramp pobedio. Plašenje birača pričama kako će ako dođu ovi drugi da vam bude gore i nećete valjda za izdajnike da glasate, ne daje uvek rezultate. Naprotiv. Čak se malo okrene i karma, pa se u proslavi moći zapali Tvrđava, prebijaju svoji, slučajni prolaznici ili dete glumca koje je došlo na predstavu. Sa druge strane, posle 14 godina vlasti, teško je SNS-u bilo šta i da obeća. Sve su obećali, sve su probali, a od obećanog mnogo nisu uradili. Vučić je opet obećao bolje vodosnabdevanje, ali šta je sa programom “Srbija 2025” i voda i kanalizacija u svakom selu? Oni se i dalje, kad se hvale, upoređuju sa 2012. godinom i zaostavštinom DS i koalicije oko nje, a Vučić i SNS su ti koji imaju sve poluge moći već 14 godina. Velike su šanse da 25. oktobra shvate, baš kao bokser Tupa u filmu “Lajanje na zvezde” kojeg je sjajno odigrao Nikola Đuričko, da su se sve vreme trkali sa putničkim vozom, a njih je, na kraju, udario brzi voz koji se u ovom slučaju zove Studentska lista.

Kada je pre nekoliko meseci član SNS kojeg cene više i od predsednika stranke Aleksandar Vučić, rekao da će im se lista za izbore zvati “Ujedinjena Srbija” nekako se makar za tren učinilo da je to pravi potez vlasti u datom trenutku. Ta ista vlast je prethodnih 14 godina na sve načine delila srpsko društvo. Toliko da smo dostigli tačku usijanja svih podela koje živimo i koje su nam nametnute. Od četnika i partizana, preko Zvezde i Partizana, do ćacija i blokadera. Logično je bilo, da ukoliko žele koliko-toliko normalniji izborni proces, neka vrsta smirivanja situacije mora da postoji. Oni koji nose najvišu odgovornost na pozicijama u vlasti zaista moraju da pokažu razumevanje da je to sve jedan narod bez obzira na politička opredeljenja. Ujedinjeni među sobom; foto: SNS FB printscreen Naravno, vrlo brzo se pokazala ta teorija kao pogrešna jer je, po tumačenju SNS, “ujedinjena Srbija” ona Srbija koja jedinstveno treba da se bori protiv studenata koje pežorativno naziva blokaderi. Tako su naprednjaci u Nišu, ali i šire, odlučili da studentima “igraju flaster” gde god ovi reše da postave štand. To baš deluje paradoksalno. Razvuku baner “Ujedinjena Srbija”, prilepe se uz studente, ali ih ne vole. Još gore je bilo u Nišu kada su stigli studenti biciklisti koji su u grad ušli sa Ustavom visoko podignutim u desnoj ruci. Naprednjaci su zauzeli čitav Tvrđavski most pa su mnogi koji su išli na i sa dočeka studenata morali kroz njihov špalir. Tu se čulo i blokaderi, ustaše, lopovi i sijaset reči nepodobnih za ovakav tekst. Da, i dalje su se vijorile poruke “ujedinjena Srbija”. Provokatori iz redova naprednjaka su verovatno čekali da neki građanin odreaguje sa malo manje kontrole pa da obezbedi “municiju” za propagandni program lokalnih SNS televizija i portala. Srećom to se nije desilo jer ljudi koji su bili da podrže studente malo bolje razumeju da smo svi jedna Srbija i da podele nikada nikom ništa dobro nisu donele. U tom naprednjačkom špaliru bilo je Nišlija, čak i puno aktuelnih SNS funkcionera, ali najjadnija je činjenica da su oni svojim sugrađanima, komšijama, a možda i rođacima upućivali pogrdne reči u organizaciji poverenika iz Beograda koji je došao da sprovede izbore u Nišu i koordiniše lokalni odbor SNS jer ovde i dalje, očigledno, nema konto da odradi. Pod komandom iz prestonice su otišli na most iako su znali šta se dešava u neposrednoj blizini i bili spremni da izgovaraju gadosti i neistine pod zastavom ujedinjenja. I kad smo se opet vratili “ujedinjenju”, član SNS i nosilac liste i još aktuelni predsednik svih građana se javio iz Njujorka i pozvao na ujedinjenje. Pozivam narod da se ujedinimo i pobedimo veliko zlo koje se nadvilo nad Srbijom. Radiću danonoćno i pobedićemo ih ubedljivije nego što očekuju - rekao je Vučić. Ko je zlo i koga će pobediti zaključite sami, ali jasno je da kada govori o ujedinjenju on vidi samo jedan deo Srbije koji bi da ujedini i to u borbi protiv drugog dela iste države. Pored toga što je poražavajuće da to izgovara aktuelni predsednik, još je strašnije što se ovakvim narativom podele produbljuju i potencijalno mogu imati katastrofalne posledice. Sa jedne strane imate narod koji očajnički želi promene i ne želi da živi u društvu gde se stvari rade pod komandom, u ogradama, za sendvič ili kilo šećera. U društvu gde su privilegovani oni sa članskom kartom i gde se obrazovanje vidi kao opasnost po sistem. Sa druge strane su oni koji su upravo u ovakvom sistemu uspeli da dođu do radnih mesta, pozicija, diploma, društvenog statusa i lagodnijeg života. Kako bi to očuvali, ne samo da će slušati emisare iz prestonice, ne samo da će komšiju nazvati ustašom, već je pitanje da li granica u toj borbi uopšte postoji. Zato je važno da makar jedna strana u ovom izbornom procesu zadrži prisebnost i pokaže šta zaista znači jedan narod, a ako dobije poverenje građana da prezentuje svetu zaista ujedinjenu Srbiju. Studentska lista pretenduje na najviše funkcije i svakako će imati odgovornost i za one koji su bili na mostu i koji su na štandovima SNS širom zemlje. I oni će biti deo te buduće Srbije, ali videće se na kojim pozicijama i u kojim ustanovama.

Studenti su se upisali u APR. Sada su i zvanično “Studentska lista”, pa ih skraćeno možemo oslovljavati sa studenti i po akademskom i po političkom zvanju. Dovoljno da se prekine sa onim pežorativnim - blokaderi. Bez obzira na ozvaničenje udruženja oni svakako nisu blokaderi iako jesu blokirali saobraćaj i fakultete mesecima. I tu se vraćamo na, sada već godine za nama. Na vreme kada je sve počelo. A čini se da smo to dosta lagano i lako zaboravili. Setimo se da je studente na ulice izveo pad nadstrešnice i pogibija 16 ljudi u Novom Sadu. A onda i organizovani stranački batinaši koji su planirali da ih oteraju sa blokada. Da li je moguće da je 24-časovna propaganda uspela da potisne bolnu istinu? Jedan ljudski, plemenit i potez sećanja na stradale izvrnut je u nešto ružno. Vapaj za pravdom i istinom preokrenut je u izdajnike, plaćnike, ubice, blokadere… Na medijima koji najviše zaokupljaju javni prostor gotovo da se više i ne koristi reč student. Uvek su to blokaderi. I kod novinara, a i kod predstavnika vlasti i kvazi-analitičara koji tamo jedini gostuju i smeju da govore. Danas kada brojna istraživanja pokazuju da Studentska lista u narodu ima veću podršku nego SNS lista, predstavnici režima i dalje za suprotnu političku opciju kažu “blokaderska lista”. Valjda i tako pokušavaju da uprljaju jednu ideju koja stoji iza čitavog pokreta koji je krenuo sa fakulteta. Jasno je da je režim u panici jer konačno postoji politička snaga koja može da ga ugrozi. Eto, trebalo nam je tričavih 14 godina da se stvori nova politička opcija koja je premašila popularnost vladajuće većine, a znamo da se po pravilu u Srbiji glasa za pobednike - čitaj vlast. Ako se opet vratimo unazad, uopšte nije moralo tako da bude. Setimo se da su studenti samo tražili ispunjavanje zahteva koji su se ticali pre svega odgovornosti za pad nadstrešnice. Bližimo se dvogodišnjici te tragedije, osuđenih nema, a predmeti se vucaraju po sudovima i tužilaštvima. Osuđenih nema, ali ima odlaganja. Sve u svemu, zahtevi nisu ispunjeni, pa se prešlo na političku borbu sa idejom promene vlasti. Uljuljkana u moć koju je imala do pada nadstrešnice, Srpska napredna stranka je verovatno mislila da niko ne može da ih ugrozi. Zato su neozbiljno pristupili i studentskom naletu koji je probudio i politički najuspavanije Srbe. Sve je to dovelo do preraspodele političke moći, pa zato sada režimski mediji bruje o haosu koji nas čeka ako studenti pobede. O ekonomskoj krizi, oduzimanju penzija i blokadi Srbije ako SNS izgubi izbore. A kad smo kod blokada, Srbija je već blokirana. Blokirano je slobodno obrazovanje, blokirana je medijska scena, blokirani su pravda i jednakost za sve, blokiran je put u EU, blokiran je Pionirski park, blokiran je ravnomerni regionalni razvoj, blokirana je politika, blokirana je istina. Za to nisu krivi studenti. Oni samo mogu, uz kvalitetne ljude na listi i dovoljnu podršku na izborima, sve pobrojano i još po nešto da odblokiraju. Možemo ih zato slobodno zvati studenti ili ODblokaderi.

U nekom od prethodnih izbornih ciklusa SNS je došao do parlamentarne većine i vlasti pod sloganom “Za našu decu”. Čak i danas ako poslušamo i pogledamo izjave najviših naprednjačkih funkcionera, deca su često fokus njihovog rada, obećanja i planova. Filozofski fakultet Niš, foto: Wikipedia I onda, dođe tako jedan dan i Vlada Srbije, još pod vođstvom SNS, uradi nešto potpuno suprotno - donese odluku protiv naše dece. Propiše kvote za upis na fakultete niškog Univerziteta gde za Srbistiku, Istoriju i Ruski jezik nema budžetskih mesta. Dakle, imamo tinejdžera koji je bio super đak prethodnih 12 godina. Recimo da je, na primer, školu završavao u Grdelici, pa srednju u Leskovcu i sada rešio, logično, da dođe na studije u Niš. Odlično je odradio prijemni za jedan od pomenuta 3 departmana. Već je video svoje ime u vrhu liste i počeo da kuje planove kako će i šta će u Nišu od 1. oktobra. Roditelji planiraju troškove. Stan, hrana i ostalo. Nadaju se, dobar je đak, možda će dobiti dom i menzu. Kad eto države, kojoj su puna usta dece i poruka o mladima koji ostaju u Srbiji, koja kaže “ne, ne, džaba si ti najbolji jer možeš da studiraš samo ako platiš”. Nema budžeta, nema doma, nema menze. Plati pa studiraj, jer država je malo ranije, eto tako odlučila da bi ti departmani trebalo da odu na drugi fakultet. Onaj koji formira kadar SNS i naprednjački Pokret za narod i državu. Onog koji misli da je jači i od zakona i od zdravog razuma. Pa dobro, jel može makar tamo da se studira na budžetu? Možda bi baš to upitali roditelji đaka sa juga Srbije, najsiromašnijeg regiona lepe nam države. Ne može na budžet ni tamo, jer je Upravni sud stopirao sve procese oko formiranja tog fakulteta dok razmatra brojne nepravilnosti u pokušaju formiranja ove visokoškolske ustanove. I gde smo sad? Taj uspešni tinejdžer iz Grdelice, dobar đak željan znanja i usavršavanja, moraće da plati ako želi da studira jer prijemni ispiti su prošli. Nema šansu da promeni svoju odluku, da ode na drugi fakultet. Ako roditelji nemaju da plate, možda će morati da pauzira godinu. Vlada Srbije je tako odradila odličan posao za Fakultet srpskih studija, ali je svesno ili ne, uradila još bolji posao protiv naše dece. Bravo, srpska Vlado. Ali da se ne lažemo, naša deca im nikad i nisu bila bitna. Ni pre u kampanji, ni danas kada su zapeli svim silama da isteraju svoje oko spornog fakulteta. Da jesu bila bitna, ne bi danas bilo samo 7 prijava na departmanu za Srbistiku. Neko bi se, pre požrtvovanosti da pocepa Filozofski fakultet, zapitao gde grešimo sa ovim departmanom. Šta i kako možemo bolje? Zašto deci nije zanimljiv i izazovan jedan takav predmet koji je i tek kako od nacionalnog značaja? Pa i Istorija je nekada imala 90, a danas samo 40 studenata. Umesto toga, studiranje o trošku države je ukinuto i za njih 47. Ovo nije samo odmazda prema Filozofskom fakultetu, koji verovatno žulja još od studentskih protesta koji su u Nišu tu i počeli. Nije odmazda ni prema budućim brucošima koji su se našli u nebranom grožđu. Ovo je odmazda prema jugu Srbije, prema svim vrednim ljudima i porodicama koje su planirale da im deca u Nišu studiraju baš Srbistiku, Istoriju ili Ruski jezik. Zarad nečijeg kaprica i želje da nekog kazni ili dokaže da nešto može, na primer da pocepa jedan fakultet, pati ceo jedan region kojem su baš departmani na Filozofskom fakultetu godinama unazad bili mesto susreta dobre i pametne dece sa juga koja su htela da nauče više, postanu bolji ljudi i akademski građani, a koji to svakako iz finansijskih ili drugih razloga nisu mogli da ostvare na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu ili inostranstvu. Ako je to satisfakcija onima koji su učestvovali u kreiranju ovakvih odluka, onda to treba da im služi na čast. A u kontekstu srpskih studija, još Njegoš je zapisao da čast živi doveka, baš kao i bruka.

“Imali smo čoveka koji je došao na pregled srca, ali se požalio na bol u nozi i ispostavilo se detaljnim pregledom da je ta noga ishemična” - ovo priča v.d. direktora KC Niš Milan Lazarević gradonačelniku Niša Dragoslavu Pavloviću u nekom dvorištu, na otvorenom prostoru u selu Velepolje kraj Niša dok se kroz krošnje probija junsko sunce. Sve se snima, pa čak i noga jadnog čoveka, a u toku su, kako kažu pomenuti akteri, preventivni zdravstveni pregledi u ovom selu. Pošto je Velepolje bez ambulante, lekari Kliničkog centra su došli da pregledaju meštane na otvorenom. Rade se opšti pregledi, EKG, pa čak i ultrazvuk srca. I to je sve izgovorio dr Lazarević u video-klipu gradonačelnika Pavlovića. Pored ovog snimka, video slične sadržine objavljen je i na zvaničnim profilima dr Lazarevića. Tu smo saznali i da pomenuti pacijent zapravo ima gangrenu. Saznali smo i da je to Mobilna kardiološka ambulanta, a post ima naslov “Mobilna kardiološka ambulanta i u najudaljenijim selima - Lazarević i Pavlović među građanima”. Jasno je što je tamo Lazarević, on je doktor, ali od čega Velepoljce leči Pavlović? Od čega ih leči načelnik Nišavskog okruga Predrag Babović, pošto je i on na snimku? Od čega ih leče, takođe usnimljeni većnici? Leče ih od političkih promena i od nezadovoljstva. Pokušavaju da ih spreče da promene mišljenje i na sledećim izborima podrže nekog drugog, a ne SNS ili Pokret za narod i državu, videćemo ko će da povede listu - Lazarević ili Pavlović. Dobro je što ih leče, ali loše je što ih zbunjuju, ili još gore obmanjuju. Da li su oni tamo stvarno kao lekari i javni funkcioneri ili propagatori naprednjačke politike? Ta ista politička opcija u Nišu je na vlasti bezmalo 14 punih godina. I za svo to vreme oni nisu uspeli da zdravstvenu politiku urede na način da stanovnici najudaljenijih sela imaju ambulante i redovne preglede, nego baš sada pred najavljene izbore, lekarsko-politička svita ide da im meri šećer i broji otkucaje srca na livadi. 14 godina su imali svoje gradonačelnike, direktore KC Niš, imali su odrešene ruke da svima kojima je potrebno izgrade ambulante, zaposle lekare i zdravstveno ih zbrinu, ali to nisu uradili. Nisu čak u tom periodu išli da ih pregledaju ni na livadi kako to čine danas, ali jasno je da je trenutno naprednjački rejting u Nišu na najnižem nivou, pa valjda zato daj gangrenu da ga dignemo. Sve lepo snimi i objavi na mreže. I ne samo gangrenu, nego i bebu u inkubatoru. Ako skrolujete profil gradonačelnika Pavlovića, lako se dođe do snimka gde isti dvojac obilazi neonatologiju. Pavlović kaže “ovde su inkubatori i bebice prevremeno rođene”, a Lazarević odgovara “prevremeno rođene i zahtevaju posebnu negu”. Sve to dok svita sa kamerama prolazi kroz prostoriju u kojoj se vide inkubatori. Koliko je Pavlović “dao gas” u političkoj promociji, govori prosta statistika njegovog Instagram naloga. On koji svoje političke protivnike naziva “Instagram opozicija”, zapravo je na ovoj mreži najaktivniji. Danas je lako to utvrditi prostim upitom bilo kog AI agenta. Gemini kaže da je u poslednjih godinu dana Pavlović imao između 250 i 300 objava na Instagramu, dok se npr. opozicionari Đorđe Stanković i Dragan Milić kreću u rasponu od 100 do 200 objava. Pored snimanja i objavljivanja starih, bolesnih, dece i beba, Pavlović u klipovima igra rukomet, tenis, svira gitaru, ali i redovno komentariše teme koje nisu lokalne, poput Vučićeve posete Kini ili objave VJT o zvučnom topu. Očigledno je da granice više ne postoje i da su, pre svega, političari na vlasti za lajk više, za potencijalni glas više, spremni na sve. Međutim, deca, bebe u inkubatoru, iznošenje dijagnoza i snimanje starih i bolesnih je ipak nešto čime bi, u svakoj državi, morali da se pozabave nadležni organi. Pre svega Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana po službenoj dužnosti, a onda i Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija se, ruku na srce, u prošlosti više puta i oglašavala u sličnim slučajevima, ali su tada zdravstvene preglede pružale stranke, konkretno opet SNS. Sada je forma malo uvijenija jer pregledi dolaze od zdravstvene institucije, ali opet sam dr Lazarević ovo ističe kao državnu politiku, a znamo i koja stranka kroji tu politiku. Sa druge strane, Agencija može da se bavi pitanjem “dostojanstva javne funkcije i njenog nepristrasnog vršenja”. Jasno je da je papučica za propagandu u Nišu stisnuta do poda. Nišlije još nisu svesne koliko je samo njihovog novca otišlo za, još nelegalnu, Niš TV koja je na ovakvim akcijama po selima i neonatologiji neizbežna. Otvorila su se i dva ili tri nova portala koja gradonačelnika prate u stopu. Po sponzorisanim objavama se vidi da je puno novca upumpano i još se daje za bolji rejting SNS-a u Nišu. Pokušava se i sa Pokretom za narod i državu, a da li će u tome na kraju i uspeti pokazaće naredni izbori. Ono što je i dalje činjenica - na poslednjim lokalnim izborima, sa licem Dragoslava Pavlovića na bilbordu imali su 3.332 glasa manje u odnosu na opoziciju. Doduše, tada je bilo samo na bilbordu i kratko na TV ekranu, a sada je po svim televizijama i na društvenim mrežama.

Upitno legalni gradonačelnik Niša u nekoliko dana u Americi uradio je možda više za srpsku diplomatiju nego ministar spoljnih poslova u ovom, a možda i prethodnom mandatu. Da, dobro ste pročitali - Dragoslav Pavlović putovao je prethodne nedelje u SAD, a sudeći po video snimcima i fotografijama koje je objavio, pored Čikaga posetio je i Mar-a-Lago, rezidenciju Donalda Trampa na Floridi i najčvršće utvrđenje Republikanaca, posebno onih bliskih pokretu MAGA. U Čikagu je sreo Roda Blagojevića koji se, pred kraj političke karijere i posle odslužene kazne za korupciju, setio svojih korena pa je skoro figurirao i kao kandidat za ambasadora Amerike u Srbiji. To se još nije desilo, ali se on ponudio da bude domaćin Pavloviću u Čikagu. U jednom simpatičnom telefonskom pozivu baš dan nakon što je Pavlović goloruk skočio na pištolj, razoružao pljačkaša dragstora i na mrežama poneo nadimak - Dalemen, Blagojević je uputio poziv za gostovanje u SAD. Pored bivšeg guvernera Ilinoisa, u Čikagu je obišao i nekoliko firmi koje vode naše ljudi i koji se bave špedicijom. Ipak, na Floridi su susreti bili drugačiji. Tu se, kako je sam objavio, sreo sa nekoliko kongresmena, a među njima i sa Vivekom Ramasvanijem koji se hrabro upustio i u predsedničku trku u poslednjem izbornom ciklusu. Vrlo brzo je odustao i podržao Trampa, pa mu se danas predviđaju uspešna politička karijera i guvernerska i senatorska mesta. Izlistao je Pavlović još neka imena slabije rangiranih kongresmena, ali sve u svemu, bolje je prošao nego njegov stranački kolega Aleksandar Vučić koji se onomad vratio sa, prema pisanju medija, zabranom ulaska u Trampovu rezidenciju. Kad se pogleda šira slika, Pavlović jeste učinio nešto za spoljnu politiku Srbije ulaskom i susretima sa svim republikancima na mestu koje oni vide kao glavnu tačku okupljanja republikanske misli i trenutne ideologije koja upravlja Amerikom. E sad, činjenica da to uopšte nije njegov posao dovoljno govori kakva nam je zapravo država. A malo govori i o njemu, jer mu posao nije bio ni da glumi Supermena, niti da skija sa studentima DIF-a na Kopaoniku, niti da cepa Filozofski fakultet (nastavite niz sami). To sve ipak radi, i to sa onom tesnom i sumnjivom većinom u niškoj Skupštini, namaknutom u gluvo doba noći i kasnijim jajarenjem u centru Niša. To je paradoks koji živimo i baš zato će isti taj čovek, na tim istim društvenim mrežama na kojima se hvalio promocijom Srbije i susretima sa američkim političarima, 15. mart 2025. da slavi kao dan odbrane Srbije. To je inače dan najvećeg protesta u Srbiji u skorije vreme, održanog u Beogradu u organizaciji studenata. Tada su, valjda je to zaključak, “odbranili” ovaj iskrivljeni sistem u kojem mogu sve pobrojano da rade. Bez reda, bez kontrole, bez odgovornosti. Odbrana sa društvenih mreža Da bi takav sistem održali svakodnevno nas dele, što potvrđuje i proslava "odbrane Srbije". To je direktna potvrda da je neko od nekog odbranio Srbiju. Pošto to slavi, Pavlović je logično deo pobedničke ekipe, ali od koga je on odbranio Srbiju? Od svog naroda? Od ljudi koji veruju u drugačiju politiku. Je l’ to napad na državu ili Ustavom zagarantovano pravo? Put u Ameriku košta i bilo bi dobro da upitno legalni gradonačelnik kaže kako je on finansiran i ko je sve sa njim putovao, jer jedino nas ne dele kad troše naše pare. Tada nije važno ko je blokader, a ko je lojalista. Tada im ništa nije mrsko, pa je možda tako bilo i ovog puta. Dok god političari i funkcioneri ne žele da svedu svoj rad na zakonom propisane okvire, dok im javni poslovi nisu transparentni, a trošenje naših para u budžetu strogo kontrolisano, do tada će uvek postojati “dve Srbije”. I to nisu one čuvene dve - građanska i narodna, već Srbija u imaginarijumu vlasti i Srbija realnih i poštenih ljudi koji život posmatraju svojim očima. Za tu podelu nije kriv narod, nisu krivi građani, već oni koji donose odluke i koji svoje klijentelističko i interesno političko delovanje ne mogu da skriju ni švrćkanjem od Amerike do Japana i nazad.

Pesnikinja Radmila Lazić odbila je da primi nagradu “Branko Miljković” u Gradskoj kući u Nišu, jer kako je rekla, ne želi da joj tu nagradu uruči gradonačelnik i lider lokalnog SNS Dragoslav Pavlović. On je već skoro dve godine na poziciji prvog čoveka Niša sa upitnim legalitetom još od konstitutivne sednice, a u međuvremenu je od nezadovoljnih građana dobio polivanje vodom i kajganu, dok je iste, vidi se na snimku, nazivao i ustašama. Dobitnica ovde izuzetne i važne književne nagrade se nije referisala na pobrojane Pavlovićeve antiblokaderske i poslušničko-stranačke crtice iz biografije, već je uopšteno rekla da ne može da uzme nagradu iz ruku nekog ko predstavlja ovaj režim protiv kojeg studenti i drugi građani protestuju već više od godinu dana. Od režima koji je tu decu i građane tukao, maltretirao, prozivao, pa kako vidimo i nazivao ustašama. Solomonsko rešenje organizatora, Niškog kulturnog centra i Grada Niša, je da se dodela nagrade otkaže. Eto, prosto tako - nećete nagradu iz ruku gradonačelnika, onda ništa. Jer ipak, zna se da je gradonačelnik veći i od nagrade i shodno tome nećemo je dati dok ne pristanete da vam je on uruči. Naravno, ova poslednja rečenica nije napisana u toj odluci, ali svakako sama odluka da se nagrada ne dodeli može i tako da se čita. Jupiter na prestolu; foto: YT printscreen Nije pojašnjeno, ali možda će Radmili Lazić njen “Jupiter na prestolu” biti poslat poštom pošto nije htela da ga uzme iz ruku prvog čoveka Grada. Nagradu u kutiju, pa na adresu preko kurirske službe. Prvo treba pohvaliti odluku pesnikinje da ne pristane na tihu kolaboraciju sa onima koji su spremni na sve kako bi zadržali svoje fotelje i pored više nego očigledne činjenice da građani Srbije, pa i Nišlije žele promene. Ovde valja podsetiti na rezultate lokalnih izbora iz 2024. koji su to i pokazali. Jedno je poštovati institucije, ali nešto sasvim drugo insistirati na poštovanju pojedinaca, uglavnom partijskih nameštenika, koji i pored sumnjive izborne pobede uz zloupotrebu institucija i čitavog procesa i još sumnjivije podrške, insistiraju na poštovanju. To je najjeftiniji pokušaj stvaranja utiska prividne normalnosti koju pride sami kreiraju kako njima odgovara i odlučuju kakva će ona biti. A ona je često i nasilna, kako smo videli, kada nisu u mogućnosti da se drugačije izbore sa onima koji ih kritikuju i traže odgovornost. Drugo, apsolutno je nestvarna odluka organizatora da dodelu priznanja otkažu jer gradonačelnik neće moći da uruči plaketu. Pa šta je starije i važnije u ovom slučaju - gradonačelnik Pavlović ili Brankova nagrada? Ako smo kulturu počeli da vrednujemo prema prisutnosti političara u njoj, onda nam se crno piše. Neko će reći da je i stav pesnikinje delimično politički, ali se zapravo ovde radi o pozivu na normalnost u svakom smislu. Konkretno, dozira se upliv politike u kulturu, a onda i osvetljavaju prljavi politički potezi (nasilan odnos prema onima koji drugačije misle) koje bi neki da zamaskiraju lepim događajima kakav je dodela nagrade. Potez dostojan svemu što simbolizuje “Jupiter na prestolu” kojeg je dobila za svoje stvaralaštvo. Ipak, uz još jedno “bravo” za odluku ovaj, možemo slobodno reći, skandal niške vlasti neće puno poremetiti ustaljeni naprednjački ekosistem. Jer sve će to, mila moja, pokriti Instagram, klipovi i Niš TV. Gradonačelnik se inače “ne skida” sa Instagrama skoro od kada je stupio na dužnost. Nekada ima i po dva videa/klipa dnevno. Uz blagoslov stranačkog kolege Aleksandra Vučića otvorena mu je, i dalje neregistrovana, Niš TV koja ne služi ničemu drugom do objavljivanja hvalospeva o gradskoj vlasti i najprizemnijeg pljuvanja i fabrikovanja laži o onima koji drugačije misle. Drugim rečima, sve snage i svi kanali su upregnuti kako bi se digao posrnuli rejting naprednjaka u Nišu. Ova razrađena mašinerija će brzo zatrpati i činjenicu da su umetnost, sloboda i pravdoljubivost rekli “ne” neiskrenoj i prljavoj politici koja već više od decenije zloupotrebljava čak i građane koji je podržavaju. Začas će Pavlović da nađe neku novu decu koju će da snima za svoje političke spotove, podeliće u reels -u još koji osmeh dok obilazi penzionere i niška sela, isprozivaće se na režimskoj TV neki opozicioni političar, novinar ili profesor i sve će biti kao nekada. Pristojna Srbija, kako vole da kažu. A ova nepristojna Srbija koja ni po koju cenu u taj kazan ne bi da ulazi, ova koja dobija najznačajnije nagrade, moraće da sačeka izbore. Uz nadu da će oni doneti neko bolje vreme, odgovornije ljude i odnos prema kulturi kakav nam je već odavno prekopotreban.

Odugovlačenje sa raspisivanjem izbora ulazi u poslednju, završnu fazu. Prvi signal da je baš tako je shvatanje Aleksandra Vučića, čoveka koji zadnjih godina diktira tempo politike u Srbiji, da će komemorativni skup u Novom Sadu biti toliko posećen da nijedna planirana aktivnost, nijedna diverzija ne bi urodila plodom ili bi mogla da dovede do neke veće katastrofe. Jedino što su uspeli da sprovedu je hapšenje Miše Bačulova zbog razloga koji su poznati verovatno samo onima koji su tu bajku i kreirali. Obraćanje u petak Pridveče, kada je bilo jasno kolike reke ljudi se slivaju u Novi Sad, usledila je iznenađujuća ruka pomirenja i još jedan Vučićev poziv na dijalog. Međutim, već sutradan, tokom predsednikovog obilaska stadiona, videlo se da u obraćanju u petak nije bilo ni trunke iskrenosti. Sve je eskaliralo u nedelju uveče kada je aktiviranjem Ćacilenda, izvođenjem policije na ulice i izvrtanjem realnosti, režim nastavio po starom. Niti je u Novom Sadu bio debakl, niti su u Beogradu građani okupljeni zbog štrajka Dijane Hrke bacili prvu baklju. Ali to ne sprečava samog Vučića da gura upravo tu priču. Ona jedino prolazi kod njegovog vernog glasačkog tela koje je, nažalost, toliko indoktrinirano tabloidnim i političkim lažima da bi poverovalo šta god da im predsednik kaže. A on, kao vrsni poznavalac političkih i izbornih procesa, sigurno odlično zna da lažna stvarnost u kojoj drži ljude koji mu veruju neće doneti nove simpatizere. Sigurno neće apstinente i neodlučne podstaknuti da ga podrže na sledećim izborima. A tu će biti ključ pobede. Svako ko želi da se informiše, do istine može da dođe u dva klika, čak iako nema, naprednjacima toliko omraženi N1. To što Vučić i naprednjaci rade je samo cementiranje sopstvene podrške. Potpuno uvlačenje u lažnu stvarnost kako bi od njih dobili još jedan glas na sledećim izborima uz nadu da će glasova biti dovoljno da ostanu u foteljama. Njih nije stid, niti ih zanima reakcija svakog normalnog čoveka prvo na njegovu opasku o utakmici u kontekstu komemoracije u Novom Sadu, a onda i na muziku iz Ćacilenda dok Dijana Hrka, majka poginulog ispod nadstrešnice, štrajkuje glađu. Niko normalan to neće da podrži, ali hoće indoktriniran. Onaj koji veruje da su ljudi van Ćacilenda protivnici, zlotvori i teroristi, a ne sugrađani i sapatnici u gorkom životu koji režim servira kako bi za sebe i svoju kastu obrao med. Takvi “verujući” njima trebaju i u ovoj poslednjoj fazi odugovlačenja oni žele njih da imaju na broju i u potpunoj veri u ispravnost, ne SNS, već Vučićevih poteza. Mora tako, jer čini se ni sam Vučić nije siguran da li će na izbore sa SNS ili Pokretom za narod i državu. Ipak, ako ima verne glasače, ime stranke ili pokreta i nije previše bitno. Tako se svojevremeno i Slobodan Milošević izdvojio iznad SPS-a i svoju veliku grupu verujućih ubeđivao u dobar život i ispravnost svojih poteza dok je zemlja grcala u ratovima, inflaciji i sankcijama. Njih je autobusima vodio na mitinge, a Miloševići su, ispostavilo se, sve to vreme veoma dobro živeli. Loše je što uz izbornu kalkulaciju i polarizacija u društvu dostiže svoj vrhunac. Došli smo do situacije da je sin sa studentima, a otac šeta u naprednjačkoj povorci “protiv blokadera” i neće da pozdravi svoje dete. To je tragedija naše stvarnosti koju je kreirala politička pohlepa i ništa drugo. Ali treba verovati da sve ovo znači i kraj tih kalkulacija i skoro raspisivanje izbora, jer u suprotnom, uz ovakvu retoriku i poteze iz vrha vlasti, atmosfera u društvu samo može biti gora.

Nije nikakvo čudo to što je prva kancelarija dugo najavljivanog Pokreta za narod i državu otvorena baš u Nišu. Realno, to je samo potvrda da su ga naprednjaci baš tu prvo ugasili, pa je ovo pokušaj da se priča prebaci na Pokret koji se, rečima jednog niškog opozicionara, predstavlja čist kao planinski potočić. Naravno, politički čist. Sastanak Pokreta u Nišu Jasan je i evidentan pokušaj rebrendiranja naprednjaka u nadi da će se oko Pokreta okupiti više ljudi nego oko SNS. A koliko ih je trenutno tamo videli smo one noći kada je gradonačelnik svoje sugrađane nazvao ustašama dok je ispred naprednjačkih prostorija, a iza policijskog kordona vitlao zastavom. Sada najavljuju novi skup u Nišu, kako kažu, protiv blokada. Valjda su čekali da prođu celu Srbiju, pa da onda autobuse preusmere u Niš. Baš kao nedavno kada je Aleksandar Vučić planirao trodnevni sabor koji se pretvorio u popodnevni govor ljudima koji su zainteresovaniji bili za pljeskavice nego za njegovo oslobađanje Niša . Dakle, SNS više ne prolazi u Nišu, pa su se preusmerili na Pokret. Na čelo su stavili dr Milana Lazarevića, sina generala Vladimira Lazarevića koji je svoje odležao u Hagu. Doktora Lazarevića su prvo "izvukli" kada je u politiku ušao njegov tadašnji kolega sa Klinike za kardiohirurgiju doktor Dragan Milić. Ličilo je da se pravi neka vrsta pandana Miliću, ali to se nije desilo pa je Lazarević umesto nosioca liste SNS na lokalu, sada samo odbornik. Doduše, u međuvremenu je dobio direktorsko mesto u Institutu “Niška Banja”. Koliko god da i sam dr Lazarević govori o nestranačkim ličnostima u Pokretu, on je prvi sa članskom kartom SNS i ponosnom fotografijom dok potpisuje pristupnicu.  Na kratkom snimku koji kruži mrežama u prostorijama Pokreta vide se aktuelni predsednik Opštine Merošina Saša Jovanović, takođe SNS. Tu je i državni sekretar Dejan Antić, kao i nekadašnji direktor “Parking servisa” Dejan Dimitrijević, takođe SNS. Viđena su i neka lica sa režimske TV Niš, ali i bivši gradonačelnik i lider niškog SNS Zoran Perišić. Ono što su reditelji spota pokušali da sakriju je prisustvo aktelnog gradonačelnika Niša i, prema nezvaničnim informacijama, prvog čoveka Gradskog odbora SNS u Nišu Dragoslava Pavlovića. Nisu mu u montaži dali krupan kadar, ali vidi se na momente kako drži centralno mesto u prvom redu. I bez krupnog kadra, to je dovoljno da priča dr Lazarevića o novom pokretu i čistom potočiću momentalno padne u vodu. Jasno je da se ovde radi od drugom pakovanju SNS-a i to je to.  Ovim prikrivanjem je tragedija jednog nazovi gradonačelnika dobila novu stranicu. Poveo je SNS listu kada se znalo da, zbog minulog rada, u Nišu baš loše stoje. Junački je oćutao sve malverzacije u izbornom postupku kao i na konstitutivnoj sednici gde je u gluvo doba noći izglasan za gradonačelnika. Primio je gnev naroda na niškim ulicama i vodu u lice, preuzeo je nikad funkcionalni GO SNS, nazvao sugrađane ustašama i da ne dobije ni jedan krupan kadar. Mada kadar je i najmanji problem. Najtragičnije je što je alfa i omega SNS i Pokreta, Aleksandar Vučić izgleda veće poverenje ukazao dr Lazareviću nego njemu.  Realno gledano, da je priča sa Pokretom istinita i ispravna, dr Lazarević i Pavlović bi na sledećim izborima možda bili rivali kao lideri dve političke opcije. Ali pošto mu ovaj sedi u prvom redu, to se neće desiti. Niš će najverovatnije postati prvi grad gde će Pokret “progutati” lokalni SNS. Tako da Pavlović najviše može da se nada nekom mestu na odborničkoj listi Pokreta ili direktorskoj fotelji ukoliko narodu uspeju da prodaju ovu priču o novom početku, pa nekim čudom dobiju izbore. Ulazak u Pokret danas je kao pridruživanje četnicima 1945. Sve se zna i sve nam je poznato i svi su pokazali svoje pravo lice, pa bez obzira i na možda zaista iskrene namere pojedinaca, ideja Pokreta nisu suštinske promene za kojima ovo društvo vapi. To je pokušaj da se nastavi politika naprednjaka, usmerena na klijentelističku ekipu iz vrha stranke koja se enormno bogati, dok je narod ucenjen i obmanjivan. To je politika koju deo probuđenog naroda danas čašćava bacanjem kamenica u izloge stranačkih prostorija. A kad smo kod prostorija, to je sada, zapravo glavna tema - otkud Pokretu pare za, kako reče dr Lazarević, najlepše stranačke prostorije? Otkud im lokal u centru Niša? Ko to plaća i finansira? Da krenemo od toga, pa ćemo možda doći i do politike.

Odjeknulo je kao velika vest - u Nišu se formira Fakultet srpskih studija. To bi naravno bilo “odsečeno” krilo postojećeg Filozofskog fakulteta. Odatle bi se u novoformiranu ustanovu prebacili Srbistika, Istorija i, pazite sad, Ruski jezik i književnost. Da, dobro ste pročitali - Ruski jezik na Fakultet srpskih studija. Dugo jedna ovako briljantna ideja nije ugledala akademsku svetlost dana. Iako je prva vest bila da je potekla sa Univerziteta, ispostavilo se da je to apel Grada Niša. To je uskoro i potvrđeno na zvaničnom sajtu. Drugim rečima, ovo nije uopšte odluka stručnih lica, nego manje-više političara koji bi u Nišu da imaju Fakultet srpskih studija. Grad Niš čine građani, ali zvanični predstavnici su iz većine koju okupljaju SNS i SPS, pa se da pretpostaviti da su oni pogurali ovu priču bez da pitaju građane.  Nije im na pamet pala modenizacija pomenutih departmana. Njihovo približavanje savremenim potrebama društva i tržišta rada. Možda su mogli da dođu na ideju i da otvore neki novi Institut za jezik i književnost u Nišu. Da ljudi koji završe faks imaju još neku opciju za zaposlenje i bavljenje naučnim radom. Možda su mogli da razmisle o nekom Zavodu koji bi se bavio očuvanjem istorije juga Srbije. Što da ne i Akademija za istoriju juga Srbije? U Nišu nam je istorija bukvalno pod nogama gde god da krenemo. Ali ne, rešili su da sa Filozofskog odvoje tri departmana i formiraju (svoj) Fakultet srpskih studija.  Pre svega, oni imaju upitan legitimitet i da upravljaju Gradom, a kamoli da predlažu nove fakultete i tu je prva stranputica ove ideje. Izabrani su sa sumnjivim brojem odbornika na konstitutivnoj sednici pod okriljem noći i još sumnjivijim izbornim rezultatima. Fakultet za propagandu Kada se svemu dodaju i kadrovska rešenja, makar i ova privremena, čovek se zapita hoće li to biti fakultet ili ispostava Pokreta za narod i državu koji je ispostava Srpske napredne stranke. Tu su doc. dr Milan Lazarević vedeta niškog Pokreta za narod i državu i prof. dr Slaviša Nedeljković dobitnik Vidovdanskog priznanja uoči ovogodišnjeg Vidovdana, kada su odlikovani i Milorad Jerkan i Patrik Drid. Naravno, niko nema ništa protiv srpskih studija, ali te studije su već postojale i na Filozofskom. Zašto bi oni koji ih završe na posebnom fakultetu bili bolji stručnjaci od nas koji smo diplomirali na Filozofskom gde su one i sada? Možda zbog toga što će im, verovatno jedan od profesora biti i Dejan Antić, koji je prvi u Politici  stao “u odbranu” novog fakulteta rekavši da ko je protiv Fakulteta srpskih studija taj je i protiv Srbije.  Baš u tom grmu leži zec i baš zbog ovakvih izjava, a i gorepobrojanih imena i pokretača inicijative, više je nego jasno da se ovde više radi o Fakultetu za propagandu nego o pravom fakultetu koji bi se bavio srpskim jezikom i istorijom.  Pa da je makar izvorna srpska propaganda, a ono stranačka i naprednjačka. Ista ona koja državu izjednačava sa Aleksandrom Vučićem, izabranim predsednikom i članom SNS. Zar niste već negde čuli da onaj koji je protiv Vučića i SNS je i protiv Srbije? Zar ne uviđate sličnosti misaonog toka kreiranog na Akademiji za mlade lidere SNS? Možda dotični Antić ovu Akademiju nije pohađao, ali jeste državni sekretar već dugo i u stopu prati Nikolu Selakovića po raznim ministarstvima. Možda je u tom lomljenju između profesorskog, akademskog i službeničkog zvanja pomešao koje su izjave za koju priliku, jer nemoguće je da glavna reklama za bilo koji fakultet bude: Onaj ko ga ne voli, ne voli ni Srbiju. Ideja visokog školstva, akademskog znanja i zvanja, humanističkih nauka kao takvih, valjda treba da prevazilazi nacionalno u tom najprizemnijem i, povrh svega, isključivom smislu. Ali kakva ideja, takva i reklama. Ono što ostaje enigma je otkud Ruski jezik na Fakultetu srpskih studija i zašto ne prebacimo tamo onda i Francuski. Francuzi su naši saveznici i istorijski prijatelji, jer osim toga drugih merila da Ruski ide pod ruku sa Srbistikom i Istorijom nema. Osim možda nekih koji imaju svoje interese da taj fakultet baš tako izgleda i baš sa tim departmanima. Nadamo se samo da to nisu oni isti koji su imali interes da Srbe vozaju po Parizu i Berlinu da bacaju svinjske glave ispred džamija ili oni koji su regrutovali Srbe da uče Moldavce kako da ruše svoju državu.

Ne može čovek da pogleda i posluša Pink  ili Informer TV , a da ne zaključi kako su, obrni-okreni, za sve krivi “okupacioni mediji”. Isto je i kada se sluša predsednik Aleksandar Vučić, ali on možda nema potpune informacije jer još prikuplja materijal za knjigu o pobedi nad obojenom revolucijom, iako nam je Vidovdan odavno prošao. Da postoji država, u koju se gorepomenuti toliko kunu, cela  Informer  redakcija ili Pinkovo  veće staraca iz iscrpljujućih celovečernjih i noćnih emisija trebalo bi tužiocu i sudijama da odgovore na samo jedno pitanje: Koji su to strani centri moći koji daju novac i instrukcije okupacionim medijima? Moglo bi da se tu pita i “ko to huška studente da ruše državu”, ali ovo je aktuelnije.  Političko-medijska borba protiv istine Prvi bi na ovo pitanje trebalo da nam odgovori predsednik. Čuli smo da je neko sa Zapada, ali to je samo motiv “tradicionalnog neprijatelja”. Sigurno će više ljudi da se složi sa tim nego da je neko sa Istoka. Tamo su nam ipak veći prijatelji. Makar je tako kreirano u javnosti. Mora to konkretnije. Sada kada je najavljen, čini se, totalni obračun sa blokaderima, valjda je krajnji trenutak da se kaže ko nam to radi o glavi. Ko sve to plaća, smišlja i vrbuje ljude po Srbiji da po suncu, kiši i snegu tabanaju ulicama. Pa nije moguće da su ovolike mase pokrenute samo zbog nekakvih okupacionih medija koji svojim signalom ne pokrivaju ni 20% Srbije? Mora da ide neki strani faktor od grada do grada i zakuvava čorbu naprednjacima i njihovim TV megafonima. Šalu na stranu, dok se ne izađe sa konkretnim dokazima, sve što se čuje na tabloidnim televizijama, a nažalost i mnogo toga na konferencijama predsednika je ništa drugo do brdo laži koje služi za zaluđivanje naroda. A dok se narod zaluđuje, čuvaju se fotelje i tu je jedina istina o stranom faktoru koji bi preko studenata da ruši državu. Poslednjih nedelja, pritisnuta protestima i besom građana, ova političko-medijska hijena, govoreći njihovim rečnikom, pokrenula je mehanizme već viđene u mnogim autokratskim režimima poslednjih nekoliko decenija. To što se izvode neke kvazi-jedinice policije i huligani na ulice, što se Zapad predstavlja kao zlo, što su protivnici jedne političke opcije protivnici države, što su odmah i nacisti, teroristi i ustaše, to je ovde sve već viđeno i devedesetih. Da li je očaj toliko veliki ili su sigurni da to na njihove spinove ne utiče, ali vlast je previdela u kojoj eri tehnologije živimo. Tako su brojni spinovi raskrinkani na društvenim mrežama i u medijima pre nego što su se SNS botovske jedinice presabrale ko će šta i kako da piše. Očaj je toliko veliki da je predsednica Skupštine Ana Brnabić izgovorila na Pinku kako ne veruje da je nadatrešnica pala sama tj. zbog korupcije, nemara i nestručnosti već da je u pitanju diverzija za početak obojene revolucije. Postoje u psihologiji definicije za stanja onih koji žive u laži, ali ovde to verovatno nije slučaj. Ona svesno izgovara laž i zna šta je rekla, kao i šta je čeka. Sve od demantovanja tužilačkom istragom o padu nadstrešnice i mišljenjem struke do ismevanja. Ali ipak izgovara jer zna da će makar mali procenat građana nanovo biti sluđen. Možda će ga onda lakše i pridobiti da se okomi na studentski pokret i njihov bunt kojim se bore za pravedniju državu za sve nas. To je isto kao što je gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović nezadovoljne sugrađane nazvao ustašama, a onda sutradan mrtav ‘ladan potvrdio da stoji iza toga. Kako stati iza te gluposti, osim ako nisi glup, zao ili ucenjen? Dugo su nas naprednjaci pripremali da nema politike u Srbiji. Od uzimanja vlasti 2012. su se trudili da nam pokažu da je jedina politika SNS, a da su svi ostali strani plaćenici, žuti lopovi, preletačevići i kombi stranke. I uspeli su tako da “pomognu” tradicionalnoj opoziciji da se dodatno marginalizije. Baš zato ih je iznenadio i vezao u čvor studentski pokret. On inicijalno nije opozicija, ali jeste politika u širem smislu.  Svašta su protiv tog pokreta pokušali dok nisu došli do strogo radikalskih, njima iskonskih metoda. Prosuli su i prosipaju non-stop brdo laži u nadi da će zaludeli narod lakše kontrolisati. U nadi da će oni za većinu isplivati kao jedina ispravna opcija. Jedini spas i jedini dozvoljeni oblik države u Srbiji. Izjednačili su se sa državom uništavajući demokratsku i fer političku borbu. Uz potpunu kontrolu medija, uz svu moć koju imaju kroz novac, krimi-strukture, državne mehanizme i javni sektor, ta željena slika je bleđa iz dana u dan. Nezadovoljstvo je sve veće, a kraj vlasti (što ne bi trebalo da bude smak sveta) je sve bliži. Baš zato su se ostrvili na N1 i ostale medije koji smeju da kritikuju. To je jedina rupica kroz koju dopire svetlo u mraku koji kreiraju. Kao i svaki očajnik, nadaju se da će ako i njega ugase, konačno biti po njihovom. Ne shvataju da problem nije u tom svetlu, već u njihovom mraku. Narodu je dosta laži i zaluđivanja. Studenti i ljudi na ulicama traže normalnu Srbiju - predsednika koji npr. dopušta da ipak majka bolje zna koliko je bio težak na rođenju, Vladu koja ne ide kod “studenata koji bi da uče” dok fakulteti rade, ministra koji ne živi ceo dan na 2 jaja, gradonačelnika koji poštuje svoje sugrađane i predsednicu Skupštine koja može da spoji prosto proširenu rečenicu, a da se ne zbuni. Je l’ to previše?

Zadovoljstvo opozicije i opoziciono nastrojenih birača i dalje traje nakon rezultata glasanja u Kosjeriću i Zaječaru. Zvanično opozicione liste jesu izgubile, ali je razlika između SNS i opozicionih opcija vrlo mala. Posebno radovanju u prilog ide i činjenica da je opozicioni rezultat organski, dok su naprednjaci, svedoče ljudi sa terena, u ovu pobedu “uložili” veš-mašine, freze, frižidere i asfalt. Dakle, razloga za slavlje ima, ali je i puno razloga za brigu. Iako je razlika u glasovima mala, posebno u Kosjeriću, to naprednjake neće sprečiti da formiraju vlast. Iako je svega 51 glas više u korist naprednjaka oni će imati odbornika više koji će činiti većinu u lokalnom parlamentu. Formiraće je i u Zaječaru. Kada se formira takva većina i kada ona počne da radi i donosi odluke, a opozicija se otrezni i od kampanje i od rezultata, ukus gorčine će biti još jači. Bez obzira na minimalnu razliku, vlast će i dalje biti u rukama naprednjaka. Ovo nije tekst koji bi trebalo da razljuti opoziciju, niti je ideja da im da neku novu pamet. Ovo je iskustveno pisanje. Sve smo to doživeli, a bogami i živimo, u Nišu od juna prošle godine. Važno je da se ima jedan orbornik više Tu je istini za volju razlika u glasovima veća od 3.000 u korist SNS i SPS, ali je brojčano u parlamentu to samo jedan odbornik, baš kao što će biti u Kosjeriću. I evo, već više od godinu dana ta vlast radi i donosi odluke. Nije to glatko naravno, ali realnost je takva da bez obzira na odličan rezultat niške opozicije, koja tada nije bila ni približno organizovana kao ova danas u Kosjeriću i Zaječaru, naprednjaci donose odluke za sve Nišlije. Od opozicije se i danas čuje da je niškim naprednjacima rejting u padu, gradonačelnik je dobio jaje, Vučić nije mogao da održi trodnevni sabor kako je zamislio, ali formalno-pravno SNS upravlja gradom. Suština je da se odavde sa juga videlo da će tako biti i u Kosjeriću i Zaječaru odmah nakon što je član SNS Aleksandar Vučić u nedelju uveče oko 23 sata saopštio rezultate. Tačnije, kada su nakalemili većinu, a on to saopštio, znalo se da je neće dati ni po koju cenu iako je tamošnja opozicija po ugledu na niškog dr Dragana Milića proglasila pobedu. Da je tako vidi se već po prvim odlukama izbornih komisija. I u Kosjeriću i u Zaječaru su odbili sve primedbe i prigovore opozicije. U Kosjeriću začuđujuće samo jednu, a u Zaječaru čak 78. Naravno da i ta jedna ukazuje na ozbiljno kršenje izbornih zakona, ali bez obzira, nije prošla kod komisije gde većinu ima SNS sa svojim satelitima.  Ovde dolazimo do još jednog iskustvenog trenutka. Čak i na konstitutivnoj sednici niške Skupštine, kada je SNS-u bilo skoro nemoguće da verifikuje većinu, predsedavajuća iz PUPS-a na sve prijave kršenja Poslovnika govorila je “žalite se sudu”. Tako je i sa ovim prigovorima sada, i oni će na sud. Ali džaba, baš kao što je bilo uzalud što se i niška opozicija žalila svim sudovima u hijerarhiji. Na kraju, kada nisu mogli da ih odbiju zakonski argumentovano, odbilli su ih iz proceduralnih razloga bez prava žalbe, a SNS i SPS su formirale vlast.  Verovatno je opozicionarima iz Kosjerića i Zaječara sada teško to da prihvate, ali tako će biti i tamo. Negde u avgustu treba očekivati formiranje nove-stare vlasti SNS, uz prethodni amin sudova. Milić proglasio pobedu iste večeri, ali uzalud Neće više nigde biti glatke pobede za SNS kakve su se nizale u prethodnim izbornim ciklusima i sve ovo trebalo bi da bude putokaz studentima koji traže parlamentarne izbore i naginju ka tome da imaju samo jednu studentsku listu. U startu je jasno da će rezultat biti tesan, ne zato što Vučić i SNS dobro stoje nego što i dalje imaju mehanizme da ovako ili onako “nakaleme” dobar broj glasova uz nadu da će im kasnije uz Dontov sistem to doneti većinu. A onda ne postoji način da se taj rezultat promeni i dokažu sve nelegalnosti u procesu kojih će sigurno biti na pretek. Umesto na pravnu brobu, resurse, ako se već izlazi pod ovakvim uslovima, treba usmeriti na edukaciju kontrolora. Ne treba da se potpisuje svaki zapisnik i moraju da se pišu primedbe za sve što izgleda sumnjivo. Sve i po cenu zatvaranja biračkog mesta na kojem su uočene nepravilnosti. O odlascima da se glasa kod kuće posebno treba voditi računa. Jača kontrola na izbornim mestima, jača kontrola u RIK-u gde se glasovi zbrajaju.  Student ćei, ako izađu sa svojom listom, na svojoj strani imati “samo” građane koji ih podržavaju, a druga strana čitav državni mehanizam. Sudovi su se već pokazali kao njihovi dobri saradnici, a videli smo u Kosjeriću i Zaječaru da ni policija nije uvek na strani naroda.