Tragedija jednog nazovi gradonačelnika

Ovaj tekst koji nastaje nakon neuspelog skupa SNS u Nišu, ali uspelog jajarenja po niškim ulicama i sokacima možemo da započnemo sa nekoliko pitanja:

• Zašto su velike policijske snage obezbeđivale ceo kvart u užem centru Niša?

• Zašto su se funkcioneri SNS od naroda ogradili metalnim ogradama?

• Zašto su nezadovoljnim građanima pokazivali srednji prst?

• Zašto je gradonačelnik dobio jaje ako SNS ima stabilnu većinu u niškom parlamentu?

Žandarmerija obezbeđuje stranački skup; foto: A. S.

Odgovor je prost, a datira još od juna meseca prošle godine kada su, pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima, naprednjaci, socijalisti i jedan rusofil nakalemili 31 odbornika i minimalnu većinu u lokalnoj Skupštini.

Opozicija i dalje ima 3.500 glasova više, ali SNS ima većinu. Tome treba dodati i otimačinu na samoj konstitutivnoj sednici uz nezapamćeno silovanje poslovnika i zakona. A šlag na torti bilo je noćno ustoličenje Dragoslava Pavlovića u fotelju gradonačelnika.

Od tada SNS suštinski nema većinsku podršku u Nišu i to znaju i sami naprednjaci. Ipak, njihovi malo važniji stranački drugari su hteli baš tu da se okupe - u Nišu, u Oficirskom domu, u jeku studentske pobune i posle sumnje da je pre nedelju dana na mirne građane u Beogradu pucano iz zvučnog topa. Dok su ih čekali ovi niški, niže rangirani su narodu pokazivali srednji prst čim bi ušli u ograđeni park opasan Žandarmerijom koji je dosta ličio na Ćacilend 2.

Na kraju, glavešine naprednjačke među kojima su Ana Brnabić, Miloš Vučević i Darko Glišić nisu došle, a okupljeni su pušteni da pešaka idu kući prolazeći pored razjarenog naroda.

Jajo-osmeh gradonačelnika Niša; foto: printscreen

Tada je i Pavlović dobio jaje. Ono simbolično predstavlja potvrdu njegove tragedije koja traje svega nekoliko meseci. Takođe, to je jaje koje sublimira patnju i ćutanje Nišlija svih 13 godina vlasti SNS. Vreme u kojem je naprednjačka kamarila uzurpirala sve javne institucije i preduzeća. Od njih napravila partijske prćije. Sublimira sav lopovluk svih garnitura naprednjaka od 2012. na ovamo. On jeste oličen kroz Draganu Sotirovski i Nenada Stankovića Gusku, ali gde je tužilaštvo da se pozabavi i ranijim radovima brojnih funkcionera?

Ćutale su Nišlije, ali više neće. I to se upravo i desilo na niškim ulicama u prohladnoj prolećnoj noći.

Sam Pavlović je u tragediju uplivao onog dana kada je pristao da sa pokojnim Palmom u predizbornoj kampanji na Bulevarskoj pijaci jede kobasice. Kada je pristao da položi zakletvu posle sednice za koju je i sam znao da je upitno legalna. Kada je po televizijama pričao kako je posle studentskog protesta u Nišu bilo puno pijanih koji su se javljali Hitnoj pomoći. Kada je pristao na silovanje demokratije sednicama parlamenta od po 5 minuta. Kada je lažnim ćacima čestitao put u Beograd i tamo ih poslao kombijem javnog preduzeća. 

Pristao je, verujemo svojevoljno, da se preko njegovih pleća, slomi 13 godina katastrofalne vlasti SNS u Nišu. Od lepog niškog dečka sa pristojnom funkcijom u EPS-u, u nekoliko meseci, pretvorio se u lice SNS-a, stranke koja se u najvećem gradu na jugu neće pamtiti po dobrom. 

I posle incidenta Pavlović je pozivao na jedinstvo, da se radi i gradi.

To možda znači da se ne ljuti na one koji su ga gađali jajima i polivali vodom. Možda je shvatio da su za sve krive njegove stranačke kolege koje se nisu ni pojavile u Oficirskom domu, ali su zato svi ostali ostavljeni da budu lake jajo-mete. Nije kriv narod što je besan, nego što im je kompletna niška naprednjačka klika servirana na tanjiru. A to je uradio neko njihov. Neko iz SNS-a.

Umesto kopiranja Vučićevih floskula, Pavloviću je najpametnije da pocepa člansku kartu SNS ispred Gradske kuće uz prisustvo svih medija. Da podnese ostavku i prepusti upravljanje gradom istinskoj volji naroda.

Posle jajarenja preko puta Učiteljskog doma jasno je da on, ali i kompletan niški SNS, nemaju legitimitet da dalje vode Niš. Valjda su sada to naučili. A taj njegov zakasneli odlazak sa naprednjačkog broda koji tone bi bio kakva-takva šansa da sačuva makar minimum ličnog dostojanstva.