Od prvog dana studentskih protesta u društveno-političkom životu Srbije zapravo postoje samo dva pola. Sa jedne strane su studenti, a sa druge propaganda.
Ovi prvi bude Srbiju, skidaju okove straha i traže ispunjenje svojih zahteva. Na drugoj strani, vlast, SNS i tabloidna mašinerija jakom, često i nekontrolisanom, propagandom pokušavaju da neutrališu energiju pobune koju su studenti kao magični prah posuli po Srbiji.
Da je to zaista tako primeri su brojni, a to je pokazao i poslednji nastup aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića na RTS. Verujem da se po pitanju tih intervjua delimo opet na nekoliko Srbija. Na one koji ne trepću dok ga gledaju, na one koji bi slomili TV i malo bljucnuli i na nas koji bismo uglavnom kao i ovi drugi, ali u ovom vremenu političke krize se nadamo razumevanju situacije, smirivanju tenzija i mudrim potezima predsednika. Jer kad ako ne sad?
Ali avaj, uvek dobijamo isto. Red hvaljenja istorijskim uspesima, eto u toj emisiji pomenu da su neki nezabeleženi od 1945. godine. Onda imamo red usmeravanja pažnje na sebe. Zatim ide red nepristojnih reči i uvreda za sve koje vidi kao suparnike. Poslednje što smo čuli od predsednika na RTS-u, u prajmtajmu: društveni talog i siledžije.
Sve se ovom jednom rečju zove - propaganda.
Tome naravno pridodajemo strani faktor koji stalno napada Srbiju, valjda preko studenata i tih siledžija. Od kada su krenule blokade nismo čuli ko je taj strani faktor. Da li su to strane službe, NGO ili nešto “opasnije”? Ipak, u tom poslednjem gostovanju su napadi nekako povezani sa Zapadom. I taman smo pomislili, dobro je, znamo od koga da se branimo kad predsednik poče da hvali Ameriku i Donalda Trampa. Pa se pohvali da ga je zvao i Olaf Šolc, nemački kancelar. Tu su bila još neka imena sa zapada u superlativu, a publika ostade opet zbunjena, jer zašto bi nas napadali kada se tako dobro slažu?
Svesno ili ne, tu je isplivala još jedna linija propagande koja ne staje od početka protesta. Možda čak i od početka mandata.
A studenti se naizgled drže van svih ovih tokova. Održavaju plenume, planiraju akcije i traže ispunjenje zahteva. Međutim, izlaza iz ove krize nema bez političkog rešenja. Čak i da oni reše da se povuku u jednom trenutku nakon ispunjenih zahteva, lavina je pokrenuta, Pandorina kutija otvorena. Zato je neophodno da se u čitavu priču uključi politika.
Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije se osmelio prvi. Izneo je plan za prelaznu Vladu. Propagandna mašinerija ga još žvaće. Baš kao što preživa govornike sa velikog protesta u Novom Sadu, a tu i nisu govorili političari. I neka žvaće, ona zato i postoji, ali čini se, da dopire i do studenata pa su i oni brže-bolje požurili da se ograde od svih predloga i govornika.
Zato je ključno pitanje ko će pobediti - oni ili propaganda?
Naravno, ovo nije pokušaj politizacije studentskog bunta. Jednostavno, društvo je u fazi kada uz studentske zahteve, paralelno mora da postoji i politički proces. Njegovi akteri su, sviđalo se to nama ili ne, i opozicija i vlast. To je jedino odgovorno i jedino vodi ka “miru i stabilnosti”, dragoj floskuli našeg predsednika. Nećemo do toga doći ni novom SNS Vladom, ni iznuđenim izborima u uslovima kada samo retko članstvo SNS veruje da su izbori u Srbiji pošteni.
Mogu deo tog procesa da budu i profesori koji bi formirali ekspertsku Vladu ili na neki drugi način učestvovali u toj društvenoj tranziciji. Mogu naravno i sami studenti da iz odela aktivizma u kojem su sada, uskoče u političke okvire, ali je tako nešto prosto neminovno kako bi se ono što je pokrenuto, privelo kraju. Broj ljudi na ulicama, njihove poruke, nezadovoljstvo i očekivanja, pokazuju da je energija naroda uz studente, ali neretko i dalje od njihovih zahteva.
Ono što se od svih ključnih aktera, a pre svega od vlasti i predsednika, u ovom procesu očekuje je, pre svega, odgovornost.
U suprotnom, nema sumnje da pobedu odnosi propaganda. Tako ostajemo tamo gde smo i bili u startu - u zarobljenoj državi. A nama, za početak, samo trebaju ispunjeni studentski zahtevi, fer i slobodni izbori i olovkom smenjiva vlast. Vlast zbog koje nećemo morati tako često da šetamo.
コメント