Prvi utisci brojnih analitičara, a posebno građana na društvenim mrežama su da je Srbija postala kolonija. To je naravno utisak nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina između Srbije i EU, u narodu poznatom kao Memorandum o litijumu. Da bi neka država bila kolonija potrebno je malo više od jednog memoranduma, ali kako se ovog puta do njega došlo, a posebno kako je predstavljeno na konferenciji za medije, mnogima je kolonija s pravom prva asocijacija. Narodna volja je više nego jasno protiv kopanja litijuma u Srbiji. To je potvrđeno i peticijom koja se negde zaturila u Narodnoj Skupštini. Pokazalo se i protestima pre koju godinu. Ali ništa od toga nije bitno jer je država rešila da se litijum kopa. U tome im je pomogao Ustavni sud, pa su brže-bolje došli Nemci i predstavnici EU da obznane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kako će se litijum kopati za njih. Na našoj teritoriji za potrebe Nemaca. Čak će i njihov “mercedes” da “tera” na srpski litijum. Znamo i da su naši stručnjaci protiv toga isto kao što znamo da, i pored brojnih projekata, kopanja litijuma još nema na tlu Evrope. Razlog - briga za ekologiju i živi svet. Ali, vlast je rešila da će u Srbiji da se kopa jer je to “kvantni skok u budućnost”. Isto je tako vlast ranije rešila da Bor i okolina skoče u budućnost pa su Kinezima dali rudna bogatstva istočne Srbije. Ko je skoro gledao slike iz drona, video je kako se iskopi i krateri “približavaju” Majdanpeku dok meštani svedoče o čestim oboljenjima. A da, standard im je skočio. To je tačno. Slično je tako vlast odlučila da se Arapima daju plodne oranice u Vojvodini. Baš kao što je onomad neka druga vlast Rusima dala NIS za bagatelnu cenu. Zato je malo čudno da su se mnogi dosetili kolonije baš sada, kada smo došli do litijuma. To je samo kap koja preliva čašu. Srpske Vlade godinama čuvaju svoje fotelje i pozicije trgovinom držvanim resursima. Šta je bila stabilokratija Angele Merkel ako ne trgovina? Ili uporno neuvođenje sankcija Rusiji dok se pomoć šalje u Ukrajinu? Zašto će Trampov zet da gradi u centru Beograda na ruševinama koje su naša istorija? Baš zato oko ove poslednje “kolonizacije” nema disonantnih tonova. Potpisvanje memoranduma nisu kritikovali ni Bajden, ni Putin, ni Orban, ni brat Si. Nema kritike ni tzv. “kolektivnog zapada”, ni tzv. “slobodarskog sveta”. Niko se ne izdvaja iz globalističke priče, posebno kada su pare i interesi u pitanju. Prestanimo sa tim zavaravinjima jednom zauvek. Teško je verovati da se na stranicama ovog bloga nađe citat Orbana, ali višegodišnji lider Mađarske je lepo rekao da je nikad veća hipokrizija u globalnoj politici. Mi u Srbiji vidimo to i na delu. Vrlo često, nažalost. A gde smo tu mi, građani? Nisu samo naše Vlade krive što svoje vreme na vlasti, svoje pozicije kupuju ovakvim trgovinama. Neko njima mora da da legitimitet. A to smo mi, građani. Aktuelna Vlada je tu od 2012. godine. I na nedavnim izborima je pobeda SNS koalicije bila ubedljiva. Da znam, neko će sada reći pa tako je kada nameštaju i kradu izbore. Mnogi koji se sada gnušaju “kolonizacije”, bacali su drvlje i kamenje na opoziciju koja se na tu istu izbornu krađu žalila baš Briselu. Tada su oni bili izdajice, strani plaćenici i ostalo iz tog dobro nam poznatog asortimana. Danas vidimo da je i to možda sve bilo uzalud, jer je Brisel uz Vučića i Vladu. Velike su šanse da sada, posle ovog Memoranduma, EU i zaista otvori vrata za Srbiju u narednih nekoliko godina. Ali ova zajednica je dobrano prokockala povrenje kod Srba, čak i kod najvećih evrofanatika. Odlučili su da zarad svojih interesa istrguju sa gaženjem i osnovnih postulata demokratije koji se danas dešavaju u Srbiji. Iako je, kao što rekosmo, već godinama bilo jasno da je pored svih vrednosti EU jedna od najjačih - trgovina. Ovde se od Titove smrti diplomatija sa velikim silama i savezima vodila po principu “daš mi-dam ti”. S tim što se do 2000-ih nastupalo iz pozicije i sa nerealnom idejom da mi povlačimo prvi potez i diktiramo uslove, što nam se obilo o glavu više puta. Onda se prešlo na praćenje tuđih poteza i nuđenje trampe onim što imamo. Što nam se opet obija o narodnu glavu. Ali taj isti narod mora sam. Dok god je izlaznost na izbore i referendume ispod 50%, dok god ima onih među nama koji bi da zaokruže bilo šta za flašicu vode i sendvič, dok god se radno mesto u javnom sektoru čuva kapilarnim glasovima, dok god ih puštamo da nas dele (najčešće lažima i podmetačinama), da nas sarape, jeremićke i vučićevići uče pravim vrednostima, do tada će sve da nam liči na kolonizaciju. Ne možemo da utičemo na aktuelnu globalnu trku za prevlast u svetu, u toj opštoj pomami i jurišu sa Istoka i Zapada za šaku litijuma, ali možemo valjda da kreiramo naš mikro svet. IIi makar da biramo one koji su spremni da uvek čuju i poslušaju naš, a ne glas stranih Vlada i kompanija.

Tri opozicione političke opcije konačno su i zvanično preuzele nišku Opštinu Medijana konstituisanjem Skupštine. One su na izborima 2. juna, u ukupnom zbiru, pobedile SNS koji je opštinom upravljao poslednjih 12 godina. Kako smo pisali ranije to nije samo veliki dan za Niš i Medijance, već za srpsku demokratiju koja je u poslednjoj deceniji polako, ali sigurno otplovila u autokratiju i populizam. Svako ko je iskreni borac za demokratsko društvo bi trebalo da bude srećan zbog ove promene, čiji će rezultati tek da se vide za 4 godine ili pre. Ipak, izgleda da ova vest nije puno usrećila predsednika Republike i istaknutog člana SNS Aleksandra Vučića. On je baš tog dana došao u Niš da otvori neke druge stvari koje takođe nije uradila prethodna lokalna SNS vlast, nego država. Čime se i sam pohvalio, ali je naglasio i da nije znao da je baš istog dana konstituisana i Medijana. Nije znao, ali je naglasio da sada jedva čeka da mu se narod požali na njih u narednih 6 meseci. A sa nestrpljenjem očekuje i nove investitore koje će opozicija da dovede u Medijanu. Da vidim šta ćete, osim da kukate, da vidim šta ćete da uradite. Okej, ja sam kukao kako je nezaposlenih 27% i nema fabrika, nego sam doveo fabrike. Siguran sam u njihove sposobnosti, dovešće investitore i fabrike. Na građanima je da vide i ocene. Čestitam im - rekao je Vučić. Osim ako nije zaboravio, predsednik bi trebalo da zna da opštinsko rukovodstvo nema ingerencije da dovodi investitore, niti je to u njihovoj nadležnosti. Oni zaista treba da služe građanima na lokalu, ili narodu kako predsednik voli, i to bi trebalo da budu njihovi rezultati. U suprotnom, predsednik nam je ostao dužan informaciju koliko je dosadašnje SNS rukovodstvo Medijane na čelu sa Nebojšom Kocićem investitora dovelo? Čuli smo od opozicije da su u Opštini spremili piće, od viskija do likera od čokolade, ali izgleda da investitori nisu nikad stigli. A ovo drugo, oko kuknjave naroda na tu naprednjačku garnituru, pa rezultati na izborima su pokazali - 11 mandata da bi postali konstruktivna opozicija. Ipak, ono što je zabrinjavajuće u ovoj izjavi predsednika je nepredsednički, pa i nedemokratski stav prema promeni vlasti. Čak i na mikro nivou, u jednoj gradskoj opštini. On jeste kao čestitao, ali je prvo uputio i po koju prozivku, jer ne može valjda opozicija da uspešno vodi opštinu, grad ili državu. To, sudeći po komentarima predsednika koji odišu zajedljivošću, može samo SNS. Da su oni formirali vlast, prozivanje bi verovatno izostalo, a možda bi čak bila ponuđena i pomoć. I tu smo sada kod glavnog pitanja: Može li bilo koja opoziciona lokalna samouprava da očekuje pomoć i saradnju Vlade i predsednika ako su oni iz SNS-a? Ili će pre dobiti saplitanja, prozivke i rušenje rejtinga? Kako prolaze godine u kojima su SNS i Vučić dominatni, dva gorepostavljena pitanja se nameću kao ključna. Jer nije realno očekivati političke promene u jednom danu na svim nivoima. Makar ne pre 2027. godine. Evo počelo je u Medijani, i Niš je takoreći bio pečen, ali je magična moć brojanja i gluvo doba noći uz podršku pravnog sistema učinila drugačije. Čačak je isto blizu, pa i po neka opština u Beogradu. SNS-u i Vučiću je potrebno da shvate da su i te opozicione političke opcije na istom zadatku kao i oni, svi rade za građane i državu. Za to vas makar sve plaćamo, mi građani. Naprednjaci su se poslednjih meseci, pre svega zbog pitanja srpskih, srebreničkih i litijumskih deklaracija istakli u pozivima na zaboravljanje stranačkih boja i dresova. Na ujedinjenje za nacionalne interese. Zašto bi onda lokalne samouprave u rukama opozicije bile van tih interesa? Zašto tu ne bi bilo jedinstva i funkcionisanja sistema baš onako kako je propisano Ustavom? Bez političarenja, prozivanja, zajedljivosti i u korist građana.

Prošla su skoro dva meseca od održavanja lokalnih izbora 2.juna, a Niš još uvek nema novo gradsko rukovodstvo. Gradska izborna komisija rešenje o dodeli mandata kandidatima za odbornike sa izbornih lista koje su osvojile odborničke mandate donela je na sednici 19. jula. Po tom dokumentu 30 mandata dobila je izborna lista "Aleksandar Vučić - Niš sutra", isto toliko u zbiru i ujedinjena opozicija, dok je Ruskoj stranci pripao jedan mandat. Ono što sledi je konstitutivna sednica. Za Blic TV govorio je i novinar i analitičar Aleksandar Stankov koji je objasnio da je situacija takva da, ko god formira vlast, nijednoj strani u budućem niškom parlamentu zbog tesne većine neće biti komotno. Naš sagovornik je potom objasnio da je upravo zbog takve situacije vrlo važno da vidimo da li će neki odbornici podržati možda opoziciju ili će suprotno podržati vlast. - Zato je vrlo važno da vidimo da li će se na toj konstitutivnoj sednici pokazati da su neki odbornici jedne ili druge strane prešli, "preleteli", kako se to sad popularno politički kaže, da li će podržati možda opoziciju ili će suprotno podržati vlast, kako bi se taj odnos drugačije postavio i na neki način uravnotežio u korist jedne strane - rekao je za "Blic TV" Aleksandar Stankov, pa dodao da nije isključena ni mogućnost novih izbora u Nišu: "Ukoliko se to ne desi, definitivno ulazimo u krizu vlasti i normalno je da kroz neki naredni period, da li će to biti nekoliko meseci, možda godinu dana, očekujemo i raspisivanje novih izbora", dodao je novinar i analitičar Stankov. Pročitajte kompletan tekst ili pogledajte video na sajtu Blica.

Skoro da nema političara sa desne strane političkog spektra, populiste i/ili konzervativca koji se nakon atentata na Donalda Trampa nije oglasio. Poruke su izgledale otprilike ovako: red čuđenja, red molitivi za zdravlje, pa kiša osuda uglavnom levičara, demokratsko orjientisanih političara i Vlada. Optužuju ih za zatrovano društvo koje povremeno eskalira u potezanje oružja na političare. Kod nas u Srbiji, već nam je poznato, Vulin je rekao da je sledeći Vučić, a svi ostali iz Vlade, SNS i oko njih, da je Vučić ugrožen napadima “elite” i “nezavasnih medija”, a pominjali su i opoziciju. Društvene mreže su preplavljene teorijama o dubokoj državi, organizovanom atentatu, dogovoru satanista i globalista da ubiju Donalda Trampa. Naravno, teško je sve to tek tako sporiti, ali dokaza još nema dok ostaje strašna istina da je 20-godišnjak iz nekog malog mesta u Pensilvaniji bio spreman da ubije kandidata za predsednika Amerike. Slične su se teorije raspredale nedavno kada je pucano na premijera Slovačke Roberta Fica. A danas, nekoliko meseci od nemilog događaja i sam Fico je rekao da je u Americi došlo dotle “da je neki jadnik uzeo pušku”. Slično kao što se desilo i u njegovom slučaju. On je svoj komentar tako i počeo - događaji kao da su prekopirani, napisao je. Ali i on je za uzimanje puške jadnika optužio pojedine medije i političke protivnike. Suštinski, svi su iskoristili neuspeli atentat da se razračunaju (još jednom) sa medijima u svojim državama koji ih kritikuju, ali i sa tamošnjom opozicijom. Pa gde je tu empatija za saborca iz Amerike? Zašto drugovi desničari misle samo na sebe? Nego, sve bi to bilo u redu da otvoreno etiketiranje medija i podela društva nije krenula baš od pomenutog saborca. Da li se sećamo koji je prvi uveo pojam “fake news”? Da, Tramp. Tako je govorio za svaki prilog i tekst medija koji bi ga kritikovali. Nekakvu vrstu razračunavanja sa medijima koji kritukuju vode svi političari na svim merdijanima, ali otvorenu netrpeljivost počeo je da širi upravo Tramp u kampanji za izbore 2016. godine. To je rezultiralo, a rezultira i danas, mržnjom koju njegove pristalice redovno ispoljavaju na mitinzima kada ugledaju kamere CNN-a ili prepoznaju novinare New York Times-a ili Washington Post-a. Ali recimo ne i FOX-a, jer ga je pokojni idejni tvorac ove televizije Rodžer Ejls donekle i izgurao u sam vrh Republikanske partije. Vlasnik medija Rupert Mardok je na istoj političkoj liniji, pa je takvo i izveštavanje ove TV stanice. O njegovom rečniku koji koristi, načinu na koji govori, pa i etiketama koje daje svojim protivnicima rađene su studije na brojnim svetskim unverzitetima. Najblaže ga nazivaju jezikom populiste, a mogu da se pročitaju i naslovi “scandals and emergencies” ili “sexist and racist language”. Evo jednog primera iz marta ove godine, dok je u Ohaju govorio o uvođenju taksi na kineska vozila: E sad, ako ne budem izabran, biće to krvoproliće za sve — to će biti najmanje od svega. To će biti krvoproliće za zemlju - rekao je Tramp. Populistička mantra u kojoj je politika borba na život i smrt je prva ozbiljna i pogrešna premisa od koje sve počinje i koja, kako vidimo, dobija i svoj fizički oblik kada neko reši da uzme oružje u ruke. Fico i Tramp nisu prvi. Pre nekoliko godina bio je ranjen ultra-desničarski kandidat za predsednika Brazila Žair Bolsonaro, a prošle godine je u kampanji za predsedničke izbore u Ekvadoru ubijen kandidat levice, bivši istraživački novinar Fernando Viljavisensi. Dojče Vele prenosi izjavu politikologa i stručnjaka za Latinsku Ameriku Gintera Majnholda koji kaže da nije važno sa koje strane političkog spektra kandidati dolaze. Radi se o tome da smo došli do tačke u kojoj polarizacija ulazi u novu fazu - kaže on. I umesto da se malo zastane posle svih strašnih i nemilih događaja, mi živimo izvrnutu tortu. Oni koji su u javni diskurs i politički vokabular uveli reči kao što su ološ, lopov, govedo, izdajnik, plaćenik, nacista, fašista, paćenik ili lažov, sada optužuju druge da stvaraju armosferu mržnje i haosa. Oni koji godinama etiketiraju i optužuju bez dokaza sada vide problem u drugima. A ti drugi su takođe krivi, jer su i oni počeli da odgovaraju sličnim jezikom, posebno u Americi. Ko god da je kriv, ovo po svemu sudeći neće stati. Prognoze brojnih političkih analitičara kažu da ćemo u naredne 3 godine u većini zemalja u svetu imati desničarsko-populističko-konzervativne Vlade sačinjene od političara koji svoj put grade upravo na ovakvom rečniku i u duboko podeljenom društvu. A to njima zapravo najviše i odgovara.

Objavljivanjem zapisnika sa sednica koje su se održale u noći i danu nakon glasanja, sa više od mesec dana zakašnjenja, Gradska izborna komisija (GIK) potvrdila je da su lokalni izbori u Nišu bili farsa. Otvorili su i sumnju u ono što već da danima tvrdi opozicija - da su zaista i pokradeni. U zakasnelim zapisnicima piše da je sve urađeno po propisu i kako zakon nalaže. Navodno su se unosili podaci sa biračkih mesta, pa se negde u 4 ujutru stalo, pa je nastavljeno sutradan. U jednom zapisniku se pominju nekih 9 neupisanih džakova, a u drugom ih nema. U tom drugom pomenuto je više od devet biračkih mesta. Naglašeno je i da je predsednica komisije navodno u 4 ujutru rekla da ti rezultati nisu konačni i da će tih 9 džakova naknadno biti ubačeno u sistem. To su, da se podsetimo, oni rezultati kada su naprednjaci imali 29 mandata, a opozicija 31. Naravno, na sutrašnjoj sednici je to već iznivelisano na 30 prema 30. Predstavnici opozicije koji su te noći bili u GIK-u i prisustvovali sednicama o kojima bi zapisnici trebalo da svedoče da su ključne stvari u zapisnicima netačne i tvrde da su u sistem uneti rezultati sa svih biračkih mesta. 9 džakova je navodno trebalo dodatno proveriti zbog lakših nepravilnosti, ali kažu da to ne bi uticalo na rezultat. U zapisnicima koji su objavljeni nije najjasnije da li su ti džakovi naknadno i otvarani, a posebno da li su tom otvaranju prisustvovali predsednici biračkih odbora kako zakon i nalaže. Sada, ako bismo kafanski podvukli crtu onoga što smo kao građani na ovim izborima “popili” od GIK-a i ostalih institucija, to bi izgledalo ovako: Utvrđeno je da je jedan zapisnik prepravljan i štelovan, ali nema veze; Utvrđeno je da su u džaku za gradske izbore bili glasački listići za opštinske izbore u Medijani, ali i to nema veze; Prvi put je sve loše sabrano, pa je angažovana druga firma da to uradi bolje i sada je sve u redu; Ne zna se kako je nestalo 15 listića viška koje je opozicija našla prilikom kontrolnog brojanja, ali nema ih pa je i to u redu; Dva ključna zapisnika sa sednica GIK-a u noći brojanja objavljena su posle više od mesec dana i to je sasvim okej; Zaključak: Sve regularno, SNS i Rus(ofil) mogu da formiraju vlast. Ovako se izbori verovatno ne sprovode ni u Džibutiju, pa je sramota najmanje što predsednica GIK-a treba da ima kao primarno osećanje kada je neko pita kako su prošli niški izbori. Gore pobrojano je samo ono što je utvrđeno u dokumentima GIK-a i Suda, koliko je toga još prošlo van očiju javnosti verovatno nikada nećemo saznati. Da pomenemo predizbornu kampanju ili izborni dan? Bolje ne. Međutim, u danima kada se zapisnici konačno objavljuju, opozicije ni na vidiku. Da se podsetimo, to je ona opozicija koja tvrdi da ima 3.332 glasa više od SNS-a. Baš ona je nema nigde. Izostala je i ona jedna nedeljna pres konferencija na kojoj su redovno tražili da im birači veruju. Ne samo da su utihnuli, nego su počeli i da se “uzdržavaju”. Milan Radulović sa liste “Ujedinjeni NADA za Niš” je na konstitutivnoj sednici Skupštine u Panteleju bio uzdržan na predloge SNS-a, dok je ostatak opozicije glasao protiv. Bele listiće ubacili su i odbornici sa liste “dr Dragan Milić”, ali na Paliluli. Njih šest predvođeni Oliverom Paunovićem nisu glasali protiv predloga SNS za novo rukovodstvo lokalne Skupštine, već su ubacili bele listiće kako vlasti, prenosi Danas, ne bi davali legitimitet. Dok je u Panteleju i postojala šansa da opozicija formira većinu, na Paliluli to nije bio slučaj, ali opozicionar ne sme da bude uzdržan i mora da bude protiv vlasti. A to su reči odbornika sa iste liste “dr Dragan Milić”, ali na Panteleju. Ovi izbori doneli su mnogo dobrih stvari političkom životu Niša. Pokazali su slabost i ranjivost SNS-a i koalicionih partnera među kojima je i SPS, ispratili su Baneta Jovanovića u zasluženu penziju, nadajmo se sa njim i dobar deo "starih" ražalovanih naprednjaka. Doneli su nove političke opcije kakve su “Biramo Niš”, GG “dr Dragan Milić” i Kreni-promeni, možda iznedrili i novog lidera, ali su ostavili i enigmu da li su Miodrag Stanković i koalicija “NADA” opozicija ili takozvani spavači vlasti. Zato se sa nestrpljenjem očekuje sednica gradskog parlamenta koja bi tu enigmu trebalo da reši. A onda će, nadajmo se, vrlo brzo neki novi izbori i definitivno pročistiti i poređati politički spektar tako da svakom Nišliji bude jasno kome je i zašto dao svoj glas.

Prvi put nakon lokalnih izbora na kojima je niški SNS osvojio ukupno manje glasova od četiri opozicione liste, predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić posetio je Niš. U društvu predstavnika Evropske unije otvorio je početak radova na dugo očekivanoj obilaznici oko Niša, ali i izneo podatak o više od 50% trenutne podrške listi SNS-u u Nišu. Novinar Aleksandar Stankov ovo komentariše kao politički manevar i poruku koju je poslao pre svega sopstvenim članovima uzdrmanim lošim izbornim rezultatima. Kompletan tekst pročitajte na sajtu Media i reform centra.

Svi znamo onaj malo šovinistički vic kad dečko izađe na sastanak sa curom i pita je “šta piješ”, ona kaže “đus-votku”, a on je pita “pa gde ti je”. Ima još nekoliko različitih varijanti na tu temu, ali suština je jasna. Tako je i član SNS, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre neki dan baš u Nišu rekao da naprednjaci i njihova ekipa sa liste na poslednjim izborima, u najvećem gradu juga imaju sada 52% podrške birača. Da pitate bilo kog Nišliju o ovom podatku, a ne mora da bude luckast kao momak iz vica, na ovo bi Vučića pitao - pa gde vam je? Cela ta skupina koja je za prethodne izbore morala da se udruži i sa SPS, radikalima i Zavetnicima, na poslednjem glasanju jedva je dobacila do 45% ili 44%, zavisi da li se priznaju rezultati do zore 3. juna ili oni koje je kasnije cementirao Viši sud. Ali da, taj moćni SNS je sa komplet koalicijom i razvijenim izbornim inžinjeringom, uz Vučića na bilbordima, jedva prebacio 40%. Otkud sada predsedniku 52%? Sada kada opozicija uporno tvrdi da su upravo naprednjaci pokrali izbore i nakalemili egal u parlamentu iako imaju manje glasova Nišlija u zbiru. Taj matematički rezultat Vučić priznaje, tako je rekao. Upravo je sve što je izgovorio o izborima tokom prve lopate za železničku obilaznicu oko Niša bilo slanje signala. Ili makar tako može da se tumači. To da izborne rezultate priznaje, poruka je opoziciji da nema tog pravnog sistema koji sada može te brojeve da promeni. Da su na 52% signal je da aktivno mere raspoloženje glasača, a budženje brojeva je poruka njegovim naprednjacima. Mali vetar u jedra brodu koji je već mesecima nasukan i lagano tone sa rupom u trupu. Jer da je to zaista tačan odnos snaga na niškoj političkoj sceni ne bi niški SNS bio tiši od najtiše noći. Ne bi se femkao oko ponavljanja izbora na 2 mesta u Medijani. Raspisali bi ih i pobedili, a to bi im učvrstilo vlast i izašli bi iz egala i košmara sa opozicijom. Makar ne bi razmišljali o oktobru za ponavljanje izbora, nego bi ih ponovili sada, dok imaju tu mogućnost da sami formiraju vlast sa 52%. Pošto od toga nema ništa, oni čekaju da opozicija iscrpi sve pravne mehanizme, pa da svi uđu u parlament sa nadom da će neki opozicionar da preleti. Ako ništa, makar će da prođe vreme. Dugo toplo leto i godišnji odmori ispraće priču o izbornoj krađi. Istopiće sećanja na raspuštenu nišku SNS ekipu za nedovršene pijace i crtanje parking mesta koja je unazadila grad, pa na jesen ponovo na glasanje. Do tada obilaznica, zgrada aerodroma, Ariston, možda i nešto od akva-parka, još nekoliko puta Vučića u Niš i kao rukom odnešeno. Možda u oktobru zaista i budu na 52%. Tako da se, obrni-okreni, vraćamo na Nišlije. Da li ćemo još jednom da “popijemo” vic i sve zaboravimo ili ćemo verovati našim očima? I naravno od opozicije, njihovih odluka i spremnosti da se suoče sa surovom političkom borbom kada konačno shvate da pravda, po koju su krenuli još 3. juna, poslednjih godina nije na adresama na kojima je traže. I da to što ih muči nije Beograd, već ima svoje ime i prezime.

Malo je bilo onih koji su od 3. juna, dana nakon izbora u Nišu, i odluke niške opozicije da borbu za izborne rezultate vodi pravnim putem, verovali da će dr Milić i društvo zaista u tome i uspeti. Viši sud je svojim poslednjim presudama pokazao da su “neverne Tome” bili u pravu. I pored konstatacije i samog Suda da su pojedini zapisnici prepravljani, da je u materijalu i rezultatima za Grad Niš bilo potvrda o glasanju van biračkog mesta za Opštinu Medijana, ipak su nađene zakonske osnove da sve to za Sud bude legalno i legitimno i nedovoljno za ponavljanje izbora na mestima 10 i 18 u Medijani, na čemu je opozicija insistirala. Zapisnik koji je videla cela Srbija gde je broj 5 prepravljen u 6, naknadno je, posle žalbi opozicije, ispravljen u GIK-u. Opštinska izborna komisija iz Medijane je posle skoro 20 dana od glasanja GIK-u dostavila zaturene potvrde o glasanju van biračkog mesta za Grad Niš, pa je Sud na sve to rekao - okej, rešeno je i ispravljeno. Nema ponavljanja. Takođe, situacija sa 15 glasova viška u jednom džaku, za koju opozicija u svojim žalbama tvrdi da postoji zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju prilikom njihovog kontrolnog brojanja koji su potpisali i predstavnici GIK-a, opravdana je naknadnim otvaranjem džaka i ponovnim brojanjem. Tada je, kako piše u presudi, utvrđeno da viška nema. Tako da je i to za sud - okej. Sve je okej, drage Nišlije. I to što je, utvrđeno je, neko prepravljao brojeve u zapisniku, i to što je, takođe je utvrđeno, neko ubacio pogrešne potvrde o glasanju, i to što je opozicija našla višak listića u džaku. Ništa od toga, Sud je utvrdio, nije dovoljno problematično da bi se makar ponovo glasalo. Svaka odluka je potkovana članovima Zakona pa je i sudski potvrđeno da pravnim putem opozicija nije uspela da dokaže ono što je tvrdila od 2. juna oko 22 sata - da ima više glasova, a nepravdom manje mandata. Drugim rečima, da je pobednik niških izbora. I šta ćemo sad? Postoje i Ustavni sud i sud u Strazuburu. Ali da li se neko seća odluke Ustavnog suda o onim beogradskim izborima iz decembra kada su tamo opozicija i vlast bili egal? Da li su te presude uopšte donete ili su još u obradi? A u Beogradu su već održani novi izbori. Pre koji dan je i forimrana nova-stara vlast na čelu sa Aleksandrom Šapićem i SNS-om. Jasno je da je to najviše što u ovom trenutku može da dobije i niška opozicija - ponovljene izbore. Već se licitira sa datumima u oktobru. Žalbe višim instancama neće zaustaviti proces forimiranja vlasti u Nišu. Nakon ovih odluka GIK može komotno da proglasi konačne rezultate koji trenutno kažu 30 za SNS i koaliciju, a 30 za sve opozicione stranke koje su prešle cenzus i 1 mandat za Rusku stranku. Naravno, pod uslovom da su ovi preliminarni rezultati validni, jer se pojavila informacija da su poništeni i da će sve ponovo da prebroji privatna firma Big Data Technology iz Grocke koja je osnovana u februaru ove godine. Svakako da to brojanje neće puno promeniti odnos snaga, pa je činjenica da ko god da na kraju formira većinu u Nišu sa jednim odbornikom viška neće moći lagodno da upravlja gradom. Ako se ne dese tradicionalna srpska politička preletanja, sigurno je da ćemo ući u krizu vlasti koja bi opet morala da se razreši vanrednim izborima. To znači - ako ne glasamo u oktobru, glasaćemo u narednih godinu, dve sigurno. Zato je i za uzdrmani niški SNS i čitavi crveno-crnu koaliciju koju okuplja, ali i za opoziciju koja se ujedinila u postizbornoj pravnoj muci, najbolje da na vreme počnu sa pregrupisavanjem i strateškim planiranjem osvajanja i buđenja svojih birača. Za SNS nema zime, oni uvek mogu da računaju na lagani vetar u leđa, dok su opoziciji jedini spas građani i masovna izlaznost. To su pokazali i ovi izbori, jer da je izlaznost bila za 3 do 5 procenata viša sve bi se i u Nišu završilo kao i u Medijani. I da, kada god budu novi izbori, za opoziciju je važno da oni koje izaberu da čuvaju izbornu volju građana u Gradskoj izbornoj komisiji, ne odu prerano na spavanje.

Dok Gradska izborna komisija ćuti, opozicija tvrdi da je upravo ovo telo koje je jedino nadležno da saopšti ime pobednika lokalnih izbora u Nišu, poništilo svoju odluku o preliminarnim rezultatima. Trenutno ne postoje zvanični rezultati izbora u Nišu, a GIK je načinio još jedan presedan i novo brojanje poverio privatnoj firmi. Paradoksima izbornog procesa u Nišu nema kraja. Posle uključivanja Višeg suda u čitav proces, kako tvrdi opozicija, a prenosi Danas, GIK je odlučio da u čitavu priču uvede i privatni sektor. Navodno je novo brojanje glasova iz svih 197 džakova, povereno firmi BIG data Technology. Pre toga je komisija poništila svoje brojanje koje je objavila kao preliminarne rezultate niških izbora, uporno odbijajući prigovore opozicije koji su ukazivali na brojne nepravilnosti u čitavom procesu. Opozicija kaže da je i ovo posledica njihovih žalbi i zahteva da se svi glasovi ponovo prebroje. Oni to nisu želeli da urade već su zatražili od firme BIG Data Tehnology da utvrdi tačne rezultate. Oni su time priznali da njihovi prelimanarni rezultati netačni - istakao je Miloš Nešić ispred Koalicije “Biramo Niš”. GIK se povodom ovih tvrdnji još nije oglasio, ali je jasno da su poništavanjem svojih rezultata bacili još jednu senku na čitav izborni proces i podgrejali sumnje u regularnost izbora u Nišu. Ostaje nejasno i zašto je baš izabrana pomenuta privatna firma za brojanje glasova. Pod tim imenom na sajtu APR-a je jedino registrovana preduzetnička radnja u Grockoj kraj Beograda. Ona se bavi računarskim programiranjem, a upisana je u registar u februaru ove godine. Opozicija je ranije ukazivala da je 3. juna pred zoru bilo i problema u radu zvaničnog softvera koji GIK već koristi za unos podataka u izbornoj noći. Inače, prema sada već poništenim rezultatima koalicija oko SNS i 4 opozicione opcije GG “dr Dragan Milić”, Biramo Niš, Kreni-promeni i “Ujedinjeni NADA za Niš” osvojili su po 30 mandata i 1 mandat je dobila Ruska stranka. Pre ovih rezultata i opozicija i CeSID su objavili preliminarne rezultate na 100% uzorka gde je SNS imao 29 mandata, a opozicione stranke 31. I jedni i drugi rezultati su u ukupnom zbiru pokazivali da opozicione liste svakako imaju 3.332 glasa više od vladajućih stranaka, ali je SNS sa odbornikom Ruske stranke proslavila pobedu uz trubače. Usledile su žalbe opozicije koje je odbio GIK, a većinom uvažio Viši sud, ali ih je komisija ponovo odbila u većini i pored odluke suda da im se one vrate na ponovno odlučivanje.

Nije važno da li ste politčki neutralni, da li podržavate opoziciju ili vlast, jednostavno morate znati da je niška Opština Medijana prva u Srbiji gde su naprednjaci na regularnim izborima izgubili. Toliko izgubili da nije postojala mogućnost prekomponovanja volje građana kvazi-Rusima i ostalim dobro poznatim nam marifetlucima koje neki zovu dozvoljenim demokratskim sredstvima. Fenomen je u tome što su naprednjaci u Medijani izgubili i na dva biračka mesta gde su izbori ponovljeni. Tradicionalno je tada izlaznost mala, jer koga još zanima da dva puta da glasa na istim izborima. Međutim, ovog puta u Medijani, na reprizi, izlaznost je bila preko 40%. Na stranu što su se građani odazvali, nego su poslušali i opozicione partije pa su glasali za listu “Ujedinjeni NADA za Niš” kojoj je bio neophodan jedan mandat za jaču opozicionu većinu. A taj jedan mandat je, na kraju, “skinut” naprednjacima. Lista oko SNS na kojoj su socijalisti, radikali i ostali odnela je najveći broj glasova pojedinačno, ali su “Ujedinjeni” odmah iza nje sa svega dvadesetak glasova razlike i jednim procentom zaostatka. Sve tri opozicione liste koje su i na gradskim izborima dobile najviše glasova Nišlija pozvale su da se na ponavljanju u Medijani glasa za “Ujedinjene”. Pozvao ih je i lično dr Dragan Milić, ali i pored toga, njegova lista je zabeležila treći rezultat sa 22% glasova. Na ponovljenim izborima. Za gradsku opštinu koju je opozicija već bila osvojila. Uzorak je naravno mali, ali to jasno pokazuje opredeljenje Nišlija ili što bi analitičari rekli - pokazuje trend. Čak i na ponovljenim izborima, uz lični apel Milića da ne glasaju za njega, on dobija više od 20% podrške. Posle noći 2. juna i njegove rečenice da je Niš slobodan grad, uz svu medijsku pokrivenost koja je usledila, a zahvaljujući minulom radu u zdravstvu, ovim rezultatima u Medijani je potvrđeno da je Niš dobio političkog lidera. Lice i pojavu kojoj određeni, svakako dvocifreni procenat Nišlija veruje. Prema nekim analizama opozicije, to poverenje sada je navodno negde i oko 30% u najvećem gradu juga Srbije. Ali pošto dr Milić ne izbegava televizije u Beogradu, sudeći po komentarima na YouTube ispod njegovih emisija, podrška se prostire i van čuvenog Ikeinog meridijana. Dakle, godinama je u opozicionoj javnosti vladalo mišljenje da nema za koga da se glasa i da su svi isti. Pričalo se kako nema novih lica i skoro kad niko nije verovao da će nešto da se desi. Kada su verovatno i naprednjaci pomislili da konkurencije više nema, pojavio se novi lider u liku dr Milića. Naravno, nije za hvalospev činjenica da su Srbi opet pošli za jednim čovekom, ali sada je više nego jasno da narod politički traži vođu. Da li nam je to od kralja, od Tita ili od čoporativnog instikta, ali drugačije izgleda ne umemo. Najvažnije je da taj vođa nakon stečenog poverenja radi na stvaranju sistema, a ne kulta ličnosti što je do sada kod nas bio čest slučaj. To, čini se, oseća i SNS koji je u Nišu od 2. juna tiši nego ikad. Dese se sporadična saopštenja, ali slavljeničke trube su brzo utihnule. Sigurno je da tako velika i organizovana stranka ima bolje i preciznije podatke o popularnosti niških političara. A sigurno je da to radi na nedeljnom nivou ako ne i češće. Prljava kampanja protiv dr Milića i niške opozicije pojavila se u mejnstrim medijima tek ovih dana. “Informer” je uspeo da smisli da je niška opozicija “guz opozicija” zbog navodne krađe toalet papira u Narodnoj Skupštini. Lokalni naprednjaci su im rekli da se bave izbornim inžinjeringom jer pozivaju da se glasa za jednu listu. Milića nazivaju “homo dupleksom”, a preko društvenih mreža se poručuje da se on udružuje sa “žutima”. Valjda su to oni isti “žuti” sa kojima je godinama u vlasti bio SPS, sada koalicioni partner naprednjaka i u Nišu. Ili su to možda oni “žuti” koji su sada u SNS-u? Što se pomenutog izbornog inžinjeringa tiče on je “mala maca” u odnosu na ono na šta je SNS spreman u izbornom procesu, a što smo svi mogli da vidimo svojim očima. Upravo to nas je i dovelo u situaciju da ni posle skoro 20 dana od glasanja, Grad Niš nema formiran parlament ni lokalnu vlast. O tome je morao da odlučuje sud. Za dalje demokratske procese, ne samo u Nišu, nego u Srbiji je i tek kako značajno što je opozicija pobedila u Medijani. A da li će ti procesi da se vrate na pravi kolosek zavisi i od odluke Gradske izborne komisije u Nišu i njihovog odgovora na prigovore opozicije koje im je Viši sud vratio na ponovno odlučivanje. Tekst je štampan u listu Danas.

Skoro dve nedelje su prošle od lokalnih izbora u Nišu. Mnoge u gradu kada biste pitali o rezultatima ili ne bi znali ili bi rekli da se nešto muljai muva ili da je pobedio Vučić. Suštinski, svi polako već zaboravljaju na 2. jun, iako se već predstojećeg vikenda izbori ponavljaju na dva biračka mesta u Opštini Medijana. O obesmišvaljanju lokalne politike smo već pisali, ali sa “niškim slučajem” su obesmišljeni i izborni rezultati. Presedan je da jedna politička grupacija, neformalna postizborna koalicija koja ima više osvojenih glasova u zbiru, nije u mogućnosti da formira vlast. Još gore je što je to formiranje najavila druga, SNS grupacija, jer je dobila podršku jednog rusofila iako u zbiru ima manje glasova. Ali i to nam je poznata priča. Izbori kao slobodno izražavanje volje građana su već dugo u Srbiji sve samo ne sasvim slobodno i često ne izražavanje. A i volje je sve manje, ako se vodimo prosečnom izlaznošću. Jasno nam je da su tu radi o veštom inžinjeringu na više nivoa - od redovne kontrole i analize javnog mnjenja, kontrole medija, kapilarnih glasova po javnim preduzećima, dovoženjem i prevoženjem birača do kol-centara. I ovo je verovatno samo deo koji svi mi znamo. Ono što je kruna tog inžinjeringa je stvaranje atmosfere, a zapravo iluzuje, kod birača da se glasa za jednog čoveka. Koji god da su izbori u pitanju glasa se za Aleksandra Vučića. I ovde se ne radi samo o nazivu izborne liste, već o čitavom narativu koji se nameće u kampanjama. Logično je onda da već 3. juna, dan nakon lokalnih izbora, dobijemo ovakvu naslovnicu “Srpskog telegrafa” - Vučićeva slika i natpis “Pobednik”. Vizuelna poruka je jasna - ne samo da se kandidovao nego je i pobedio. Prosečan čitalac neće obratiti pažnju na manji natpis gde piše da su SNS i koalicija pobedili u svim gradovima i gde se Vučić ne pominje ni jednom rečju. Velika slika i “pobednik”. Dovoljno. Tu dolazimo do pitanja sa početka teksta: Zašto ne pobeđuju oni koji stvarno i učestvuju na izborima? A tu je ujedno i odgovor opoziciji u Nišu zašto i dalje mora da dokazuje svoje izborne rezultate po sudovima. Ko ne zna, štampana izdanja novina se spremaju uglavnom dan pre ili kasno noću kada su vanredne situacije, kakva su izbori. Ako dobro zagledamo naslovnicu videćemo da piše “Niš 46,6%”. Nejasno je na šta se tu misli, jer je koalicija oko SNS, čitaj Vučić, prema poslednjim zvaničnim rezultatima dobila nešto više od 44% u Nišu. Možda je 46,6 projekcija rezultata ili presek u nekoj ranoj fazi brojanja, ali kao što vidimo “Srpski telegraf” je Vučića proglasio pobednikom i u Nišu mnogo pre Gradske izborne komisije. Mnogo i pre samog lokalnog SNS-a. Da li treba dodati da se u tom trenutku znalo da SNS nije pobedio na Medijani, da je tesno bilo u Čačku, na Vračaru, Starom Gradu i Novom Beogradu. Svakako je ovo, u najmanju ruku, neodgovorno i neprofesionalno od “Srpskog telegrafa”, ali je i poruka svakom ko bi da trči neku narednu izbornu trku. Sve je već spremno, samo još brojevi da to potvrde, pa da se šampanjac otvori negde oko pola 10, 10 u štabu SNS. I ne radi se tu samo o izborima u Srbiji. Imamo slučaj da su, za one koji isključivo i samo prate TV stanice sa nacionalnom frekvencijom i tabloide, desničari preoteli Evropu i odneli ko zna kakvu pobedu na nedvanim izborima za Evropski parlament. “Zemljotres u Evropi”, glasilo je nekoliko naslovnih tabloidnih strana dan posle izbora. A suština je da će većinu u EU činiti iste liste i politike koje su to radile i prethodnih 5 godina. Desničari jesu napravili dobre rezultate, dobili 40 mesta više u parlamentu, “izazvali” izbore u Francuskoj, ali sve je to i dalje manje od onoga što se prognoziralo pre glasanja. Pritom je i Orbanov Fides dobio manje glasova nego na prošlim izborima. Ali eto, desničari su morali da pobede samo u Srbiji. U toj virtuelnoj stvarnosti u koju nas mejnstrim mediji i politika uporno guraju. I da se na kraju vratimo na primer Niša. Sve pobrojano deluje kao enigma. Kao zadatak bez rešenja za svakog ko bi u politički ring sa Vučićem i SNS. Ali Niš je pokazao da može drugačije. Da je izlaznost u najvećem gradu juga Srbije bila za samo 3% veća, teško da bi mogla da se stvori ova postizborna kriza. Sve bi bilo mnogo jasnije. Dakle, suština je u izlaznosti. Nema te mašinerije, niti medijskih naslova koji, na kraju, mogu tako lako da se igraju sa voljom građana ako ona dolazi u velikim brojevima.

Dok se vodi borba oko jednog ili dva mandata na konačnoj listi sa rezultatima lokalnih izbora u Nišu, brojevi nesumnjivo pokazuju da je većina Nišlija glasala za promene. U ukupnom zbiru, više od 50.000 glasova dobile su opozicione grupacije koje su prešle cenzus, dok je ispod ove magične cifre ostala ogromna lista koja je okupila SNS, SPS, PUPS, SDPS, Pokret socijalista i sve one koji već 12 godina rade za našu decu, ali nekako, čini se, samo njima najbolje ide. Ipak, u danima posle glasanja, umesto da Nišlije ćaskaju o novoj političkoj garnituri, desilo se da i pored jasnog broja glasova, jedan rusofil iz Ruske stranke odluči da promene ipak neće biti. Pružio je neophodnu podršku grupaciji oko SNS sa namerom da im podari još 4 godine vlasti koju planiraju da uzmu ni krivi, ni dužni. Da li je samo do Dontovog sistema ili ima malo i onog, kako kažu u Nišu, drp-sistema, uglavnom preko noći su 29 odbornika postala 30, pa je SNS to proslavio uz trubače. Brže-bolje nakon što je Gradska izborna komisija naprasno obelodanila novu računicu. Naravno, sada opozicija podnosi žalbe i prigovore i nada se vraćanju na ono što i sami brojevi poručuju i što svačija logika jedino može da razume. Kako će se to završiti saznaćemo verovatno tek za nekoliko nedelja, ali nešto drugo je ovde bitno. Opozicione opcije u Nišu koje su odnele najveći broj glasova na ovim lokalnim izborima su sve mlade. Ne po godinama onih koji ih čine, jer tu ima i veterana, nego po političkom nastajanju. “Biramo Niš” kao takav stvorio se nakon raspisivanja izbora. Deo je nekada velike koalicije Srbija protiv nasilja. Pokret “Kreni-promeni” u političke vode ušao je takođe nakon saznanja da se u junu glasa, a apsolutni pobednici ovih izbora Grupa građana “dr Dragan Milić” nastala je pre nekoliko meseci, baš kao i koalicija “Ujedinjeni NADA za Niš”. Jedna takva, nazovimo ih sportskim rečnikom, pionirska ekipa nameračila se na prekaljene profesionalce pobrojane u koaliciji oko SNS. I to se nije nameračila timski, već pojedinačno. Na kraju, prema ukupnom broju osvojenih glasova - dobila ih je u Nišu. Pritom, pioniri su igrali sa razvezanim pertlama u vidu medijskog mraka. Bez kostobrana i sa modricama po nogama u vidu prljavih kampanja i pretnji i sa povezom preko očiju, jer nisu ni približno mogli da računaju na svakodnevne ankete i analize javnog menjenja i kampanju kakvu imaju profesionalci. A pored anketa, njima je neizmernu podršku pružio i vlasnik kluba, čitaj Aleksandar Vučić, koji ih je zdušno bodrio čitavu utakmicu, svakog dana, na svakom TV kanalu. Da ne pričamo o celokupnom izbornom inženjeringu i javnom sektoru koji u danima kampanje, videlo se i u samom izbornom danu u “Pčelici”, postaje SNS sektor. Pioniri su uspeli jer su, kako kažu stihovi one pesme “Zabranjenog pušenja”, igrali za raju i zanemarivali taktiku. A raja to zna da ceni, pa ih je podržala i glasovima. Međutim, u neko doba noći u nedelju na ponedeljak, u prostorijama GIK-a, kako kaže opozicija, taktika je izgleda nekima bila važnija od raje. Da se vratimo na teren realnosti. Ono što je uradila niška opozicija, kako god da se okonča žalbeni proces, velika je stvar. Svakako će četverac “Biramo Niš”, dr Dragan Milić, “Kreni-promeni” i “Ujedinjeni NADA za Niš” ostati prvi i jedini koji su posle 12 dugih godina SNS-u “skinuli” jednu opštinu. Pala je Medijana. To će ući u političku istoriju Srbije, u to nema sumnje. Od razuma, slobode, poštenja i ljubavi prema Nišu onih koji odlučuju o žalbama opozicije, zavisiće da li će se u političku istoriju Srbije opet upisati Niš. Da li će opet biti grad koji prvi “krnji” autokratske ili kvazi-demokratske režime? Baš tu nalazimo i suštinu čitavog problema ovog postizbornog niškog procesa. Pomenuti režimi od politike prave borbu na život i smrt, a ne ono što ona treba da bude. Posebno na lokalu. Produžena ruka građana i servis za rešavanje njihovih problema. U toj postavci gde je izborni poraz tragedija, uvek će se naći neki zaboravljeni džak sa listićima, kvazi-Rus, olovkom naknadno prepravljen broj ili poništeno glasačko mesto koji će “pomoći” da se dođe do željenih rezultata. Isterivanje ove niške izborne priče na čistac nije važno samo za Niš. Važno je za celu Srbiju. Za vraćanje normalnosti u politički sistem i generalno oslobađanje svih nas od nevidljivih stega politike. Istina, koja mora da bude jedini rezultat čitavog procesa, je zapravo prvi korak ka ozdravljenju srpskog društva. Zato je valjda u čitavu priču uključen i jedan doktor. Tekst je štampan u listu "Danas".