Search Results

Novi gradonačelnik Niša upitnog legaliteta Dragoslav Pavlović odlučio je da mu prvi veliki javni potez, nakon preuzimanja dužnosti, bude rešenje višegodišnjeg problema isplate zarada radnicima propalih javnih/društvenih preduzeća u Nišu. Koliki je ovo problem bio govori i činjenica da je, prema rečima Pavlovića, oko 6.000 ljudi na spisku za isplatu. Grubom matematikom, sa njihovim porodicama, to može da bude skoro 10% ukupnog broja stanovnika Niša. A to ne treba ni da nas čudi jer je reč o nekadašnjim gigantima kao što su EI, MIN, Vulkan , Građevinar , Đuka Dinić …U njima je radio jedan čitav grad. Pavlović je sazvao hitnu konferenciju za medije. Seo je sam za sto, dosta podsetivši na njegovog nezvaničnog stranačkog vođu Aleksandra Vučića, otvorio je papire i saopštio da će Grad u svom budžetu odvojiti nešto više od 2 milijarde dinara u naredne 4 godine za isplatu zaostalih zarada. Plan je da se godišnje isplaćuje po jedna rata, a prva već do kraja ove godine. Brže-bolje je u, ionako tankom i očerupanom budžetu (pokazao izveštaj DRI) za ovu godinu, nađeno 530 miliona dinara za prvu ratu. Ovo je zaista velika i važna stvar za Niš, jer ko prati problem radnika zna da su oni već godinama svakog petka ispred Gradske kuće i siti su raznoraznih obećanja što brojnih gradonačelnika, što ministara, a što Aleksandra Vučića lično, iako je Pavlović pred njima rekao da “Vučić nikada ne laže”. Možda je baš zato i doneta ova odluka. Ko ne prati tako redovno ovaj problem, on za ove ljude zna iz popularnog klipa “A gde je pečat?”. Verovali ili ne, klip je snimljen još pre 11 godina, a broj radnika koji se tada okupljao ispred Gradske kuće se u međuvremenu dosta osuo. Sada, kada je navodno rešenje konačno stiglo i kada je tako epohalno najavljeno, radnici postavljaju novo pitanje: A gde je kamata? Razgovarao sam sa nekoliko njih, neki su gostovali i na lokalnim televizijama i sa pravom brinu da li će im, makar i na rate, biti isplaćena kamata na zaostale zarade koja se sakupljala svih ovih godina. Jedan primer kaže da je na osnovicu od oko 100.000 dinara ukupno zaostalih plata, kamata skoro 800.000 dinara. To su oni koji čekaju najduže, a ima i onih koji se nadaju manjim sumama. Uglavnom, prema njihovim saznanjima oni strahuju da od kamate neće biti ništa, a ruku na srce nije je pomenuo ni upitno legalni gradonačelnik. Velike su šanse da će mnogima suma od 100.000 zapravo biti isplaćivana u 4 godišnje rate. Ako se opet bavimo prostom matematikom - 2 milijarde dinara podeljeno na 6.000, kako kažu zvanični podaci, u proseku je oko 333.000 dinara po radniku, što jasno pokazuje da oni koji se nadaju milionskim sumama teško mogu i da ih dobiju. Ako pak ostane samo osnovica dugovanja tj. samo zaostale neisplaćene plate, i tu neće biti kako je u presudama Privrednog suda ili papirima koje radnici imaju, već se odbijati oko 30.000 dinara koliko je ova grupa ljudi u prethodne dve godine, uglavnom oko izbora, dobijala od Grada kao socijalnu pomoć. Da stvar po radnike bude gora i ove najavljene isplate se vode, prema rečima v.d. načelnice za finansije Danijele Spasojević, kao “finansijska podrška”, a ne isplata zaostalih plata sa kamatom kako bi trebalo da bude. Kada bi se stvari ovako i realizovale, šta bismo dobili? Pavlović je fantastičnim populističkim potezom obezbedio sebi koji politički poen više, radnici će konačno prestati da se okupljaju, ali će ostati bez zakonom propisanih para, a budžet Niša će naredne 4 godine da bude u startu “lakši” za par stotina miliona dinara. Prazniće se budžet koji po zakonu ne bi trebalo da služi za pokrivanje ovih troškova, jer je osnivač propalih preduzeća bila republika, a ne Grad Niš. Na kraju, opet se sve simbolično vrti oko pečata. Prema pojašnjenjima nadležnih, radnici koji žele makar i ovaj novac moraće da potpišu sporazum sa Gradom gde će jedna stavka biti i povlačenje tužbi koje su i dalje pred sudovima. U istom sporazumu će morati da piše i koja se suma isplaćuje - sa kamatom ili bez.  Dok se tu ne udari pečat, ništa od do sada rečenog, obećanog, snimljenog i urađenog neće biti bitno.

Viši sud u Nišu nije presudio da li je jedan odbornik koalicije koju predvode naprednjaci i socijalisti u niškoj Skupštini izabran legalno. Žalbu opozicije koja je ukazivala na ovu neregularnost u konstituisanju niške vlasti odbacio je jer je nije podnelo ovlašćeno lice. Do daljeg ostaje na snazi ono što je viđeno i u programu uživo 12. avgusta - naprednjačko-socijalistička koalicija nije imala dovoljan broj odbornika da uopšte nastavi sa sednicom kada je 30 predstavnika opozicje napustilo salu. I pored toga oni su nastavili i izabrali novog odbornika, 31. po redu koji je ključan za većinu i dalje donošenje odluka. Drugim rečima, vlast je oteta bez kvoruma . Opozicija se žalila i na odluke koje su kasnije usledile, posebno na povredu tajnosti glasanja prilikom izbora Igora Novakovića (SPS) za predsednika niške Skupštine. Tu se Viši sud proglasio nenadležnim i uputio na Upravni sud. Upravo je Novaković još pre nekoliko dana pokazivao rešenje Višeg suda o odbacivanju žalbe i ponovio svoje reči iznete i u danu održavanja sednice “da pod punom moralnom, krivičnom i materijalnom odgovornošću, tvrdi da je sednica Skupštine u skladu sa zakonom”. Čak se i zahvalio opoziciji koja je odbačenim žalbama, kako je rekao, dala legitimitet vlasti. I to bi sve bilo u redu da je Sud zaista i potvrdio da je 12. avgusta na konstitutivnoj sednici sve bilo u skladu sa zakonom. Činjenica je da se Sud time nije ni bavio, nije ulazio u zakonske procedure za izbor spornog SNS odbornika, već je zaključio da odbornik opozicije koji je podneo žalbu na to nije imao pravo. Koliko god da Novaković želi drugačije, legalitet vlasti je i dalje upitan. Možda je u Srbiji moguće da isti čovek sedi i na optuženičkoj klupi pod sumnjom za zloupotrebu položaja i u fotelji predsednika Skupštine Niša, ali nije moguće da se legitimitet vlasti da odbacivanjem žalbe iz proceduralnih razloga. Naravno, ove “sitnice” u sudskoj terminologiji i proceduri neće sprečiti SNS-SPS koaliciju da nastavi da upravlja gradom, a po ponašanju opozicije poslednjih meseci, koja je u Nišu nikada jača, upravljanje naprednjaka trajaće pune 4 godine. Posle još jednog seta odluka Višeg suda koje ne idu na ruku opoziciji, vreme je da se kaže da ona nije uspela da “odbrani” glasove građana koji su joj ukazali poverenje. Da, njihovim žalbama na čistac je isteran ceo izborni, pa i postizborni inženjering koji SNS ima u saradnji sa državnim organima, ali nije da to nismo znali. Pohvalni su bili i mudri potezi na sednici Skupštine koji su naterali SNS da uđe u kršenje zakona, ali kad se podvuče crta - opozicija nije uspela iako i dalje ima više glasova građana izašlih na izbore. Posebno čudi nesnalaženje sa pravnim procedurama i dozvoljavanje da Sud tako lako odbacuje žalbe, bez razmatranja suštine prekršaja na koji opozicija ukazuje, iako se znalo da će se tražiti “dlaka u jajetu”. Pritom, da nije nekoliko storija i postova na društvenim mrežama i poziva novinara za komentare, ne bismo ni znali da je opozicija u Nišu aktivna. Nijedna konferencija za medije, sporadična istupanja, a da ne pričamo o zahtevima za vanrednim sazivanjima sednica parlamenta. A nije da nije bilo razloga, setimo se samo izveštaja DRI i strašnim zloupotrebama otkrivenim u trošenju budžetskih para od strane prethodne garniture SNS predvođene Draganom Sotirovski. Sve se svelo na rad Opštine Medijana gde je opozicija dobila većinu i uvela zaista puno novina, tvrdi i da je uštedela neke pare. Jedino smo tu, nakon sednica određenih odbora i mogli da vidimo dr Dragana Milića, koji se nakon junskih izbora nametnuo kao lider opozicije , što su više puta pokazali procenti glasova. Od konstitutivne sednice na ovamo, njegovih čuvenih konferencija nije bilo, a grupa građana koju vodi nije podnela nijednu žalbu na sporne odluke sa sednice niškog parlamenta. Ovde treba pohvaliti opozicione odbornike u Opštini Crveni Krst koji su, koristeći brojnost i zakon, uspeli da sazovu već dve sednice lokalnog parlamenta zbog problema koji imaju građani ove opštine. I to je primer kako opozicija može da brine o interesima građana i kada nije na vlasti, što na nivou grada još nismo doživeli. Sa druge strane, novi gradonačelnik upitnog legaliteta Dragoslav Pavlović je aktivniji nego njegova prethodnica. Stalno je na terenu, prati kulturne manifestacije, dočekuje ministre , najavljuje projekte. Polako, ali sigurno priprema teren za pun mandat, dok opozicija verovatno letuje, juri “last minute” ponude jer kako drugačije objasniti uočljivu neaktivnost. Osim ako to ne opravdavaju hvalospevi nekih opozicionara upućeni Pavloviću na konstitutivnoj sednici u gluvo doba noći kada je SNS-SPS koalicija konačno uspela da namakne većinu i izabere ga za gradonačelnika. Prosečan opozicioni glasač u Nišu sada može da se nervira i žali, ne samo što je i pored većeg broja glasova oteta vlast, nego je sada izgleda oteta i opozicija.

Čitao sam delove intervjua Bore Đorđevića u NIN -u iz 2003. i 2011. godine i tekst koji sledi nije o Bori kao umetniku i muzičaru, zapravo uopšte i nije o njemu. Više je o nama, o našim zabludama i ceni koju za to plaćamo. Nije tačno navedeno u tekstu kada je koje rečenice izgovarao Bora, da li 2003. ili 2011. ali svakako i jedan i drugi intervju, čije su delove preneli u magazinu, stari su više od deceniju, a ovaj prvi i više od dve. To su pre svega pristalice globalizma. Gubljenje identiteta, gubljenje nacionalnog je jedna grozna stvar. Mislim da smo mi jedan specifičan narod na svaki način i da tu specifičnost treba da zadržimo. Da bismo ušli u Evropu, treba da budemo članovi sekti, treba da budemo pederi koji hoće da nam zabrane da nam smrde noge, oni hoće da imamo zdrave zube, oni hoće da nam zabrane da se ubijamo tupim predmetima, sekirama, cepanicama kao što smo navikli, nego moramo da se ubijamo civilizovano, pištoljima - rekao je Bora pre više od deceniju ili dve, a prenosi NIN. Ova izjava evidentno obiluje ironijom i ne treba svaku reč uzimati zdravo za gotovo, ali evidentan je stav koji Bora nikada nije ni krio. A baš taj stav možemo i danas sve češće da prepoznamo u prosečnoj srpskoj kafani, na pijaci, slavi, a bogami i u Narodnoj Skupštini. Skoro identično se prenose tvrdnje, sumnje ili strahovi o Evropi i gubljenju identiteta, sektama i pederima. U Borinoj izjavi fali samo ona čuvena - da će nam zabraniti da pečemo rakiju ako uđemo u EU. Ta je već evergrin. Strašna je pomisao da ova i ovakva razmišljanja o Evropi izgovorena pre 21 ili 13 godina još uvek žive. Ne samo da žive, nego i dobijaju na snazi u aktuelnom trenutku. Kada se odmaknemo i danas analiziramo ono što je tada izgovoreno, možemo da kažemo da nije sve ni netačno. Globalizam je na svom vrhuncu, gej lobi je sve jači, a nama noge sve ređe smrde jer nosimo kvalitetniju obuću i redovno se kupamo. Dobro, ovo poslednje je delimično zahvaljujući globalizaciji, pa eto i prve nelogičnosti. Baš kao što je druga nelogičnost da zapravo ima mnogo Srba bez zuba poslednjih godina, a i to je zahvaljujući globalizaciji i privatnoj stomatologiji, pa mnogi ne mogu da plate zubara. Suština je u tome da zablude, poluistine, kafanske teorije i naklapanja o Evropi kao bauk decenijama kruže iznad naših glava. Strah od tog dela sveta koji se često piše kao “Zapad” decenijama plaši običnog čoveka. Gura ga u njegova četiri zida što najviše vole političari domaće radinosti, jer uplašen čovek je i poslušan čovek. Tako umesto građanina, imaju podanika, a to je teren koji oni najviše vole. Kad god da je Bora ovo izgovorio, a ovakve teorije su verovatno i malo starije, nisu se u praksi i ostvarile. Evropa je i dalje to što je i bila i pre 20 godina - kolevka civilizacije nastala na trgovini, kolonijalizmu i ratovima. Danas više zavisnija od Amerike i sa manje ili više problema sa identitetom, što opet dolazi kao posledica kolonijalizma. I, hteli mi to da priznamo ili ne, sa Srbijom u njoj. Makar geografski. Strašne priče koje kruže su ostale naklapanja i poluistine. A mi smo u međuvremenu od evropskog poleta posle oktobarske revolucije 2000. godine došli do nacionalne čitanke. I to ne bilo kakve čitanke, već one koju je predložio Aleksandar Vulin, redovni posetilac Moskve i nesumnjivi simpatizer “Istoka”. Logično je pitanje zašto smo došli do potrebe za jednim takvim udžbenikom kada smo vešto odbijali Evropu već više od 20 godina? Zar samim tim odbijanjem da krenemo na tu mračnu stranu nismo sačuvali svoj identitet? Još veće je pitanje zašto se za takvu čitanku zalaže neko ko otvoreno podržava jednu stranu u beskrajnoj globalnoj utakmici. Prednost Bore Đorđevića bila je u tome što je on svoja razmišljanja o Evropi razdvajao od onoga što je vredno i kvalitetno, a stiže sa Zapada, pa je pohvalno govorio i o “Stonsima” i o Manu Čau. Na kraju, poslednje godine života je baš tamo i proveo, u Sloveniji. Tamo se i lečio, u njihovom zdravstvenom sistemu. Problem je što nemaju svi sposobnost da na taj način promišljaju stvari, pa ostaju zarobljeni u ksenofobiji kojoj hrana postaje i Vulinova nacionalna čitanka, koliko god ona možda i bila dobra i značajna za mlade naraštaje. To ćemo tek da vidimo. U toj kakofoniji lažnih vesti, istina, poluistina i strahova, najviše ispašta običan čovek, pa nije ni čudo što dozvoli sebi da poveruje da su neki svetski lideri gušteri, a drugi anđeli. Zato je umesto nacionalne, ovom narodu potrebnija čitanka medijske pismenosti. I to pod hitno.

Niš ne pamti da su čak dva ministra i premijer posetili Niš, ne u jednom mesecu, nego u svega dve nedelje. Možda se nešto slično desilo u nekoj od predizbornih kampanja kada inače službena vozila služe da ministri baš u kampanji dođu u neki grad i najave veliki projekat od kojeg posle, uglavnom, ne bude ništa. Sada su posete usledile posle kampanje, kada je “formirana” vlast u gradu nakon beščasne otimačine od strane SNS i SPS na sednici niške Skupštine dokumentovane u uživo TV programu. Još nisu stigla da se otkucaju ni sva rešenja u niškoj Skupštini nakon sramne sednice na kojoj je Dragoslav Pavlović izabran za gradonačelnika Niša, a već mu je u posetu došao premijer Miloš Vučević . Šetali su po gradu, obišli Naučno-tehnološki park, a premijer je pričao nešto o Nišu kao trećem gradu u Srbiji koji treba da se razvija, veštačkoj inteligenciji, o mladom rukovodstvu i velikim projektima i savetovao je Pavlovića da razgovara sa građanima. Sve su to lepi saveti da ta ista garnitura ljudi, ta ista stranka nije na vlasti u Nišu već 12 godina. Ako za to vreme nisu shvatili da je Niš treći grad, a nekad je konkurisao da bude i drugi, da treba da se razgovara sa građanima i da su nam potrebni veliki projekti, ne znam šta bi sada moglo da se promeni? I kakva je to zakasnela pamet. Onda je koji dan kasnije došao Darko Glišić koji je sad ministar za javna ulaganja, pa je u posetu stigao i ministar kulture Nikola Selaković . On je obećao pomoć oko zgrade Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, opet kao da ovi problemi ili projekti nisu potreba Niša koja postoji zadnjih 5, 10 ili više godina. Sad će eto novo rukovodstvo Grada to da reši. I veliki su to mađioničarski trikovi da vi kao jedna stranka iz izbornog ciklusa u izborni ciklus svaki put menjate gradonačelnika i svaki put krećete od nule. Kao da prethodna garnitura nema veze sa naprednjacima i socijalistima. Kao da je neka nova politička partija preuzela vlast. Ne daj bože, kao da je opozicija pobedila. A u stvari sve se vrti oko iste matrice, oko iste ideje, pa na kraju i oko istih ljudi koji samo menjaju fotelje i pozicije verno čuvajući partijsku člansku kartu u džepu. Ovo je četvrti gradonačelnik koga postavlja SNS i četvrti koji je u ekspozeu pročitao brdo ideja i planova koji nisu makli od 2012. godine kada su postavili svog prvog. Od rešavanja problema deponije, do izgradnje kanalizacije i vodovoda u svim selima i delovima grada, do smislenog rešavanja udarnih rupa. U stilu političarskog alter-ega Srećka Šojića “polako s veštačku inteligenciju, dajte prvo da ukinemo septičke jame”.  Još veći je “uspeh” da stvorite državu u kojoj možete da kršite zakone i procedure kako vam se prohte, da ne poštujete glasove građana, ni odluke sopstvenog parlamenta, a da na kraju postavite vlast kakvu želite. Za to je izgleda dovoljno da odmah nakon glasanja dođe premijer da je potvrdi i da sve bude cakum-pakum. Naravno, ovo važi samo ako ste na vlasti, u suprotnom ste u velikom problemu i rizikujete da završite na naslovnoj strani “Informera” kao “siledžije iz Skupštine” ili nešto slično. U razorenom sistemu obojenom višegodišnjom medijskom indoktrinacijom ne čudi što ovakve zloupotrebe prolaze neopaženo od strane naroda koji i dalje juri svoju sreću “od devet do pet” čekajući leto da skokne do Halkidikija. Zato su sve oči uprte u Viši sud u Nišu. Opozicija je podnela dve žalbe na odluke sa sporne konstitutivne sednice. Ukoliko bi ih sud usvojio, vratili bismo se u tokove pravde i možda uspeli da makar na trenutak zaličimo na nešto normalno. Makar bi sud pokazao da misli o građanima, iako mu to nije primarni cilj, ali u ovom slučaju on odlučuje o njihovoj volji iskazanoj na izborima 2. juna. Volji koja nije bila mnogo bitna onima koji su 12. avgusta, tokom sramnog zasedanja, odlučili da po svaku cenu ostanu u foteljama.

Zaklinjem se da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana. Ovo je deo zakletve koju je položio svaki odbornik niškog parlamenta na konstitutivnoj sednici Skupštine. Niški parlamentarizam je preživeo sve i svašta. Ne samo u poslednjih 12 godina SNS vlasti, nego i pre toga, ali silovanje demokratije koje se dogodilo na poslednjoj sednici parlamenta, sigurno će ući u istoriju skupštinskog beščašća. Znalo se da će sednica biti burna, jer se u nju ušlo sa već sumnjivim rezultatima koji su SNS i Ruskoj stranci dali tesnu većinu od 31 odbornika, a što je opozicija već nazvala “izbornom krađom”. Iako su svi, sem opozicije, izbegavali da koriste te teške reči za ono što se desilo nakon izbora u zoru između 2. i 3. juna, naprednjaci su se potrudili da na konstitutivnoj sednici potvrde već nametnute epitete. Opozicija je odigrala elegantno, iskoristila svoju većinu u Verifikacionom odboru i uspela da “isključi” mandat odborniku Ruske stranke Tihomiru Periću zbog krivičnih prijava koje su podnosili zbog sumnje da je stranka falsifikovala potpise za predaju liste i zbog činjenice da on nije nacionalna manjina, već nekadašnji radikal.  Ovakvom odlukom, broj odbornika automatski je spao na 30 za opoziciju i 30 za SNS i ekipu. Međutim, predsedavajuća iz PUPS-a, koja tokom čitavog zasedanja nije znala ili se pravila da ne zna ni osnovne parlamentarne procedure, odbila je da uvaži odluku Verifikacionog odbora, već je odluka o dodeli mandata doneta samo na osnovu predloga Gradske izborne komisije, pa je Rus(ofil) ostao . To naravno nije bio slučaj pre 4 godine kada su naprednjaci lagodno formirali vlast, što se jasno vidi u javnodostupnoj odluci gde piše da se mandati dodeljuju “na osnovu člana 56 Zakona o lokalnim izborima i izveštaja Verifikacionog odbora” . Na ove pritužbe i ukazivanje na kršenje Zakona predsedavajuća je opoziciji poručila da mogu da se žale Višem sudu. Drugim rečima, mi kršimo Zakon, a vi se žalite. I to onom istom sudu koji je odbio sve žalbe na malverzacije u izbornom procesu. Vrhunac se desio kada je zbog odsustva jedne odbornice SNS, utvrđeno prozivkom da u sali ima 60 odbornika koji čine kvorum. Tada se glasalo po povredama Poslovnika, a opozocija je napustila salu, verovatno sa željom da SNS ostavi bez kvoruma, jer sa 30 nemaju većinu kojom bi donosili odluke. Tada su oni uveli novog odbornika, kome još nije bio potvrđen mandat glasanjem odbornika, i fingirajući kvorum, prvo su glasali za njegov mandat, a onda nastavili sa sednicom. I to sve u programu uživo. Naravno, nije sporno da odbornik glasa sam za sebe, ali ta tačka može da bude na dnevnom redu samo kada postoji kvorum za rad. Što ovde nije bio slučaj. Kada se već ušlo u kasne sate, većina oko SNS je otišla dalje. Sačinili su svoj izveštaj o glasanju za predsednika Skupštine , jer im se onaj koji je sačinila legalno izabrana Komisija, gde je većinu imala opozicija, nije dopao jer je ukazivao na neregularnost prilikom tajnog glasanja.  Sve ovo je do sada neviđeno kršenje zakona, propisa i pravilnika o radu Skupštine. Legalni potezi opozicije matirali su SNS i njihov plan za konstituisanje vlasti, pa su oni na kraju morali da je otmu. Tako je posle 18 sati silovanja demokratije, gradonačelnik Dragoslav Pavlović izabran u gluvo doba noći, pa je svoj ekspoze građanima iznosio oko pola 2, kada svi uveliko spavaju. Statistika kaže i da se najveći procenat krađa događa noću, pa možda ovo i nije slučajnost. Nisu naprednjaci, i socijalisti sa njima pod ruku, oteli vlast samo od opozicije, već i od građana Niša, jer u ukupnom zbiru glasova osvojenih na izborima 2. juna, 4 opozicione opcije i dalje imaju više, i to 3.332 glasova više. I to su činjenice, iako je upitno da li bi i opozicija mogla sama da formira vlast. Opozicija je najavila žalbe sudovima na sve sporne odluke sa sednice. Međuitim, čudi njihova neverovatna saradnja i salva pohvala novom gradonačelniku sa govornice u ranim jutarnjim satima. Možda svi delimo dobro mišljenje o Dragoslavu Pavloviću kao Nišliji i čoveku, ali i on je pristao da bude lice bezočne otimačine i unižavanja niškog parlamenta, pa i građana Niša zbog kojeg on postoji. Šta je tu za hvaljenje? Za pohvalu bi bilo da je kao častan čovek u tih 18 i kusur sati mrcvarenja politike i ceđenja onog najgoreg iz nje, rekao “dosta, neću u ovome da učestvujem, Niš i Nišlije ovo ne zaslužuju”. Ali izgleda da to i nije tako važno u odnosu na partijske direktive, pa je možda jasnije i kako će da izgleda njegovo upravljanje Gradom. Ovakvim ponašanjem naprednjaci i socijalisti nisu samo oteli vlast, već su doveli u pitanje sam izborni porces i njegovo postojanje. Ako je to cena vlasti, onda i opozicija treba da ih pusti da vladaju i sami donose odluke, a da se za neke naredne sazive parlamenta dopuni zakletva. Da se doda: Zaklinjem se i da neću kršiti zakone i procedure, da neću silovati demokratiju i volju građana. Jer zaklinjanje samo u čast i moral se više ne važe, mnogi su ih očigledno izgubili ili ih nikada nisu ni imali.

Prvi utisci brojnih analitičara, a posebno građana na društvenim mrežama su da je Srbija postala kolonija. To je naravno utisak nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina između Srbije i EU, u narodu poznatom kao Memorandum o litijumu. Da bi neka država bila kolonija potrebno je malo više od jednog memoranduma, ali kako se ovog puta do njega došlo, a posebno kako je predstavljeno na konferenciji za medije, mnogima je kolonija s pravom prva asocijacija. Narodna volja je više nego jasno protiv kopanja litijuma u Srbiji. To je potvrđeno i peticijom koja se negde zaturila u Narodnoj Skupštini. Pokazalo se i protestima pre koju godinu. Ali ništa od toga nije bitno jer je država rešila da se litijum kopa. U tome im je pomogao Ustavni sud, pa su brže-bolje došli Nemci i predstavnici EU da obznane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kako će se litijum kopati za njih. Na našoj teritoriji za potrebe Nemaca. Čak će i njihov “mercedes” da “tera” na srpski litijum. Znamo i da su naši stručnjaci protiv toga isto kao što znamo da, i pored brojnih projekata, kopanja litijuma još nema na tlu Evrope. Razlog - briga za ekologiju i živi svet. Ali, vlast je rešila da će u Srbiji da se kopa jer je to “kvantni skok u budućnost”. Isto je tako vlast ranije rešila da Bor i okolina skoče u budućnost pa su Kinezima dali rudna bogatstva istočne Srbije. Ko je skoro gledao slike iz drona, video je kako se iskopi i krateri “približavaju” Majdanpeku dok meštani svedoče o čestim oboljenjima. A da, standard im je skočio. To je tačno. Slično je tako vlast odlučila da se Arapima daju plodne oranice u Vojvodini. Baš kao što je onomad neka druga vlast Rusima dala NIS za bagatelnu cenu. Zato je malo čudno da su se mnogi dosetili kolonije baš sada, kada smo došli do litijuma. To je samo kap koja preliva čašu. Srpske Vlade godinama čuvaju svoje fotelje i pozicije trgovinom držvanim resursima. Šta je bila stabilokratija Angele Merkel ako ne trgovina? Ili uporno neuvođenje sankcija Rusiji dok se pomoć šalje u Ukrajinu? Zašto će Trampov zet da gradi u centru Beograda na ruševinama koje su naša istorija? Baš zato oko ove poslednje “kolonizacije” nema disonantnih tonova. Potpisvanje memoranduma nisu kritikovali ni Bajden, ni Putin, ni Orban, ni brat Si. Nema kritike ni tzv. “kolektivnog zapada”, ni tzv. “slobodarskog sveta”. Niko se ne izdvaja iz globalističke priče, posebno kada su pare i interesi u pitanju. Prestanimo sa tim zavaravinjima jednom zauvek. Teško je verovati da se na stranicama ovog bloga nađe citat Orbana, ali višegodišnji lider Mađarske je lepo rekao da je nikad veća hipokrizija u globalnoj politici. Mi u Srbiji vidimo to i na delu. Vrlo često, nažalost. A gde smo tu mi, građani? Nisu samo naše Vlade krive što svoje vreme na vlasti, svoje pozicije kupuju ovakvim trgovinama. Neko njima mora da da legitimitet. A to smo mi, građani. Aktuelna Vlada je tu od 2012. godine. I na nedavnim izborima je pobeda SNS koalicije bila ubedljiva. Da znam, neko će sada reći pa tako je kada nameštaju i kradu izbore. Mnogi koji se sada gnušaju “kolonizacije”, bacali su drvlje i kamenje na opoziciju koja se na tu istu izbornu krađu žalila baš Briselu. Tada su oni bili izdajice, strani plaćenici i ostalo iz tog dobro nam poznatog asortimana. Danas vidimo da je i to možda sve bilo uzalud, jer je Brisel uz Vučića i Vladu. Velike su šanse da sada, posle ovog Memoranduma, EU i zaista otvori vrata za Srbiju u narednih nekoliko godina. Ali ova zajednica je dobrano prokockala povrenje kod Srba, čak i kod najvećih evrofanatika. Odlučili su da zarad svojih interesa istrguju sa gaženjem i osnovnih postulata demokratije koji se danas dešavaju u Srbiji. Iako je, kao što rekosmo, već godinama bilo jasno da je pored svih vrednosti EU jedna od najjačih - trgovina. Ovde se od Titove smrti diplomatija sa velikim silama i savezima vodila po principu “daš mi-dam ti”. S tim što se do 2000-ih nastupalo iz pozicije i sa nerealnom idejom da mi povlačimo prvi potez i diktiramo uslove, što nam se obilo o glavu više puta. Onda se prešlo na praćenje tuđih poteza i nuđenje trampe onim što imamo. Što nam se opet obija o narodnu glavu. Ali taj isti narod mora sam. Dok god je izlaznost na izbore i referendume ispod 50%, dok god ima onih među nama koji bi da zaokruže bilo šta za flašicu vode i sendvič, dok god se radno mesto u javnom sektoru čuva kapilarnim glasovima, dok god ih puštamo da nas dele (najčešće lažima i podmetačinama), da nas sarape, jeremićke i vučićevići uče pravim vrednostima, do tada će sve da nam liči na kolonizaciju. Ne možemo da utičemo na aktuelnu globalnu trku za prevlast u svetu, u toj opštoj pomami i jurišu sa Istoka i Zapada za šaku litijuma, ali možemo valjda da kreiramo naš mikro svet. IIi makar da biramo one koji su spremni da uvek čuju i poslušaju naš, a ne glas stranih Vlada i kompanija.

Tri opozicione političke opcije konačno su i zvanično preuzele nišku Opštinu Medijana konstituisanjem Skupštine. One su na izborima 2. juna, u ukupnom zbiru, pobedile SNS koji je opštinom upravljao poslednjih 12 godina. Kako smo pisali ranije to nije samo veliki dan za Niš i Medijance, već za srpsku demokratiju koja je u poslednjoj deceniji polako, ali sigurno otplovila u autokratiju i populizam. Svako ko je iskreni borac za demokratsko društvo bi trebalo da bude srećan zbog ove promene, čiji će rezultati tek da se vide za 4 godine ili pre. Ipak, izgleda da ova vest nije puno usrećila predsednika Republike i istaknutog člana SNS Aleksandra Vučića. On je baš tog dana došao u Niš da otvori neke druge stvari koje takođe nije uradila prethodna lokalna SNS vlast, nego država. Čime se i sam pohvalio, ali je naglasio i da nije znao da je baš istog dana konstituisana i Medijana. Nije znao, ali je naglasio da sada jedva čeka da mu se narod požali na njih u narednih 6 meseci. A sa nestrpljenjem očekuje i nove investitore koje će opozicija da dovede u Medijanu. Da vidim šta ćete, osim da kukate, da vidim šta ćete da uradite. Okej, ja sam kukao kako je nezaposlenih 27% i nema fabrika, nego sam doveo fabrike. Siguran sam u njihove sposobnosti, dovešće investitore i fabrike. Na građanima je da vide i ocene. Čestitam im - rekao je Vučić. Osim ako nije zaboravio, predsednik bi trebalo da zna da opštinsko rukovodstvo nema ingerencije da dovodi investitore, niti je to u njihovoj nadležnosti. Oni zaista treba da služe građanima na lokalu, ili narodu kako predsednik voli, i to bi trebalo da budu njihovi rezultati. U suprotnom, predsednik nam je ostao dužan informaciju koliko je dosadašnje SNS rukovodstvo Medijane na čelu sa Nebojšom Kocićem investitora dovelo? Čuli smo od opozicije da su u Opštini spremili piće, od viskija do likera od čokolade, ali izgleda da investitori nisu nikad stigli. A ovo drugo, oko kuknjave naroda na tu naprednjačku garnituru, pa rezultati na izborima su pokazali - 11 mandata da bi postali konstruktivna opozicija. Ipak, ono što je zabrinjavajuće u ovoj izjavi predsednika je nepredsednički, pa i nedemokratski stav prema promeni vlasti. Čak i na mikro nivou, u jednoj gradskoj opštini. On jeste kao čestitao, ali je prvo uputio i po koju prozivku, jer ne može valjda opozicija da uspešno vodi opštinu, grad ili državu. To, sudeći po komentarima predsednika koji odišu zajedljivošću, može samo SNS. Da su oni formirali vlast, prozivanje bi verovatno izostalo, a možda bi čak bila ponuđena i pomoć. I tu smo sada kod glavnog pitanja: Može li bilo koja opoziciona lokalna samouprava da očekuje pomoć i saradnju Vlade i predsednika ako su oni iz SNS-a? Ili će pre dobiti saplitanja, prozivke i rušenje rejtinga? Kako prolaze godine u kojima su SNS i Vučić dominatni, dva gorepostavljena pitanja se nameću kao ključna. Jer nije realno očekivati političke promene u jednom danu na svim nivoima. Makar ne pre 2027. godine. Evo počelo je u Medijani, i Niš je takoreći bio pečen, ali je magična moć brojanja i gluvo doba noći uz podršku pravnog sistema učinila drugačije. Čačak je isto blizu, pa i po neka opština u Beogradu. SNS-u i Vučiću je potrebno da shvate da su i te opozicione političke opcije na istom zadatku kao i oni, svi rade za građane i državu. Za to vas makar sve plaćamo, mi građani. Naprednjaci su se poslednjih meseci, pre svega zbog pitanja srpskih, srebreničkih i litijumskih deklaracija istakli u pozivima na zaboravljanje stranačkih boja i dresova. Na ujedinjenje za nacionalne interese. Zašto bi onda lokalne samouprave u rukama opozicije bile van tih interesa? Zašto tu ne bi bilo jedinstva i funkcionisanja sistema baš onako kako je propisano Ustavom? Bez političarenja, prozivanja, zajedljivosti i u korist građana.

Prošla su skoro dva meseca od održavanja lokalnih izbora 2.juna, a Niš još uvek nema novo gradsko rukovodstvo. Gradska izborna komisija rešenje o dodeli mandata kandidatima za odbornike sa izbornih lista koje su osvojile odborničke mandate donela je na sednici 19. jula. Po tom dokumentu 30 mandata dobila je izborna lista "Aleksandar Vučić - Niš sutra", isto toliko u zbiru i ujedinjena opozicija, dok je Ruskoj stranci pripao jedan mandat. Ono što sledi je konstitutivna sednica. Za Blic TV govorio je i novinar i analitičar Aleksandar Stankov koji je objasnio da je situacija takva da, ko god formira vlast, nijednoj strani u budućem niškom parlamentu zbog tesne većine neće biti komotno. Naš sagovornik je potom objasnio da je upravo zbog takve situacije vrlo važno da vidimo da li će neki odbornici podržati možda opoziciju ili će suprotno podržati vlast. - Zato je vrlo važno da vidimo da li će se na toj konstitutivnoj sednici pokazati da su neki odbornici jedne ili druge strane prešli, "preleteli", kako se to sad popularno politički kaže, da li će podržati možda opoziciju ili će suprotno podržati vlast, kako bi se taj odnos drugačije postavio i na neki način uravnotežio u korist jedne strane - rekao je za "Blic TV" Aleksandar Stankov, pa dodao da nije isključena ni mogućnost novih izbora u Nišu: "Ukoliko se to ne desi, definitivno ulazimo u krizu vlasti i normalno je da kroz neki naredni period, da li će to biti nekoliko meseci, možda godinu dana, očekujemo i raspisivanje novih izbora", dodao je novinar i analitičar Stankov. Pročitajte kompletan tekst ili pogledajte video na sajtu Blica.

Skoro da nema političara sa desne strane političkog spektra, populiste i/ili konzervativca koji se nakon atentata na Donalda Trampa nije oglasio. Poruke su izgledale otprilike ovako: red čuđenja, red molitivi za zdravlje, pa kiša osuda uglavnom levičara, demokratsko orjientisanih političara i Vlada. Optužuju ih za zatrovano društvo koje povremeno eskalira u potezanje oružja na političare. Kod nas u Srbiji, već nam je poznato, Vulin je rekao da je sledeći Vučić, a svi ostali iz Vlade, SNS i oko njih, da je Vučić ugrožen napadima “elite” i “nezavasnih medija”, a pominjali su i opoziciju. Društvene mreže su preplavljene teorijama o dubokoj državi, organizovanom atentatu, dogovoru satanista i globalista da ubiju Donalda Trampa. Naravno, teško je sve to tek tako sporiti, ali dokaza još nema dok ostaje strašna istina da je 20-godišnjak iz nekog malog mesta u Pensilvaniji bio spreman da ubije kandidata za predsednika Amerike. Slične su se teorije raspredale nedavno kada je pucano na premijera Slovačke Roberta Fica. A danas, nekoliko meseci od nemilog događaja i sam Fico je rekao da je u Americi došlo dotle “da je neki jadnik uzeo pušku”. Slično kao što se desilo i u njegovom slučaju. On je svoj komentar tako i počeo - događaji kao da su prekopirani, napisao je. Ali i on je za uzimanje puške jadnika optužio pojedine medije i političke protivnike. Suštinski, svi su iskoristili neuspeli atentat da se razračunaju (još jednom) sa medijima u svojim državama koji ih kritikuju, ali i sa tamošnjom opozicijom. Pa gde je tu empatija za saborca iz Amerike? Zašto drugovi desničari misle samo na sebe? Nego, sve bi to bilo u redu da otvoreno etiketiranje medija i podela društva nije krenula baš od pomenutog saborca. Da li se sećamo koji je prvi uveo pojam “fake news”? Da, Tramp. Tako je govorio za svaki prilog i tekst medija koji bi ga kritikovali. Nekakvu vrstu razračunavanja sa medijima koji kritukuju vode svi političari na svim merdijanima, ali otvorenu netrpeljivost počeo je da širi upravo Tramp u kampanji za izbore 2016. godine. To je rezultiralo, a rezultira i danas, mržnjom koju njegove pristalice redovno ispoljavaju na mitinzima kada ugledaju kamere CNN-a ili prepoznaju novinare New York Times-a ili Washington Post-a. Ali recimo ne i FOX-a, jer ga je pokojni idejni tvorac ove televizije Rodžer Ejls donekle i izgurao u sam vrh Republikanske partije. Vlasnik medija Rupert Mardok je na istoj političkoj liniji, pa je takvo i izveštavanje ove TV stanice. O njegovom rečniku koji koristi, načinu na koji govori, pa i etiketama koje daje svojim protivnicima rađene su studije na brojnim svetskim unverzitetima. Najblaže ga nazivaju jezikom populiste, a mogu da se pročitaju i naslovi “scandals and emergencies” ili “sexist and racist language”. Evo jednog primera iz marta ove godine, dok je u Ohaju govorio o uvođenju taksi na kineska vozila: E sad, ako ne budem izabran, biće to krvoproliće za sve — to će biti najmanje od svega. To će biti krvoproliće za zemlju - rekao je Tramp. Populistička mantra u kojoj je politika borba na život i smrt je prva ozbiljna i pogrešna premisa od koje sve počinje i koja, kako vidimo, dobija i svoj fizički oblik kada neko reši da uzme oružje u ruke. Fico i Tramp nisu prvi. Pre nekoliko godina bio je ranjen ultra-desničarski kandidat za predsednika Brazila Žair Bolsonaro, a prošle godine je u kampanji za predsedničke izbore u Ekvadoru ubijen kandidat levice, bivši istraživački novinar Fernando Viljavisensi. Dojče Vele prenosi izjavu politikologa i stručnjaka za Latinsku Ameriku Gintera Majnholda koji kaže da nije važno sa koje strane političkog spektra kandidati dolaze. Radi se o tome da smo došli do tačke u kojoj polarizacija ulazi u novu fazu - kaže on. I umesto da se malo zastane posle svih strašnih i nemilih događaja, mi živimo izvrnutu tortu. Oni koji su u javni diskurs i politički vokabular uveli reči kao što su ološ, lopov, govedo, izdajnik, plaćenik, nacista, fašista, paćenik ili lažov, sada optužuju druge da stvaraju armosferu mržnje i haosa. Oni koji godinama etiketiraju i optužuju bez dokaza sada vide problem u drugima. A ti drugi su takođe krivi, jer su i oni počeli da odgovaraju sličnim jezikom, posebno u Americi. Ko god da je kriv, ovo po svemu sudeći neće stati. Prognoze brojnih političkih analitičara kažu da ćemo u naredne 3 godine u većini zemalja u svetu imati desničarsko-populističko-konzervativne Vlade sačinjene od političara koji svoj put grade upravo na ovakvom rečniku i u duboko podeljenom društvu. A to njima zapravo najviše i odgovara.

Objavljivanjem zapisnika sa sednica koje su se održale u noći i danu nakon glasanja, sa više od mesec dana zakašnjenja, Gradska izborna komisija (GIK) potvrdila je da su lokalni izbori u Nišu bili farsa. Otvorili su i sumnju u ono što već da danima tvrdi opozicija - da su zaista i pokradeni. U zakasnelim zapisnicima piše da je sve urađeno po propisu i kako zakon nalaže. Navodno su se unosili podaci sa biračkih mesta, pa se negde u 4 ujutru stalo, pa je nastavljeno sutradan. U jednom zapisniku se pominju nekih 9 neupisanih džakova, a u drugom ih nema. U tom drugom pomenuto je više od devet biračkih mesta. Naglašeno je i da je predsednica komisije navodno u 4 ujutru rekla da ti rezultati nisu konačni i da će tih 9 džakova naknadno biti ubačeno u sistem. To su, da se podsetimo, oni rezultati kada su naprednjaci imali 29 mandata, a opozicija 31. Naravno, na sutrašnjoj sednici je to već iznivelisano na 30 prema 30. Predstavnici opozicije koji su te noći bili u GIK-u i prisustvovali sednicama o kojima bi zapisnici trebalo da svedoče da su ključne stvari u zapisnicima netačne i tvrde da su u sistem uneti rezultati sa svih biračkih mesta. 9 džakova je navodno trebalo dodatno proveriti zbog lakših nepravilnosti, ali kažu da to ne bi uticalo na rezultat. U zapisnicima koji su objavljeni nije najjasnije da li su ti džakovi naknadno i otvarani, a posebno da li su tom otvaranju prisustvovali predsednici biračkih odbora kako zakon i nalaže. Sada, ako bismo kafanski podvukli crtu onoga što smo kao građani na ovim izborima “popili” od GIK-a i ostalih institucija, to bi izgledalo ovako: Utvrđeno je da je jedan zapisnik prepravljan i štelovan, ali nema veze; Utvrđeno je da su u džaku za gradske izbore bili glasački listići za opštinske izbore u Medijani, ali i to nema veze; Prvi put je sve loše sabrano, pa je angažovana druga firma da to uradi bolje i sada je sve u redu; Ne zna se kako je nestalo 15 listića viška koje je opozicija našla prilikom kontrolnog brojanja, ali nema ih pa je i to u redu; Dva ključna zapisnika sa sednica GIK-a u noći brojanja objavljena su posle više od mesec dana i to je sasvim okej; Zaključak: Sve regularno, SNS i Rus(ofil) mogu da formiraju vlast. Ovako se izbori verovatno ne sprovode ni u Džibutiju, pa je sramota najmanje što predsednica GIK-a treba da ima kao primarno osećanje kada je neko pita kako su prošli niški izbori. Gore pobrojano je samo ono što je utvrđeno u dokumentima GIK-a i Suda, koliko je toga još prošlo van očiju javnosti verovatno nikada nećemo saznati. Da pomenemo predizbornu kampanju ili izborni dan? Bolje ne. Međutim, u danima kada se zapisnici konačno objavljuju, opozicije ni na vidiku. Da se podsetimo, to je ona opozicija koja tvrdi da ima 3.332 glasa više od SNS-a. Baš ona je nema nigde. Izostala je i ona jedna nedeljna pres konferencija na kojoj su redovno tražili da im birači veruju. Ne samo da su utihnuli, nego su počeli i da se “uzdržavaju”. Milan Radulović sa liste “Ujedinjeni NADA za Niš” je na konstitutivnoj sednici Skupštine u Panteleju bio uzdržan na predloge SNS-a, dok je ostatak opozicije glasao protiv. Bele listiće ubacili su i odbornici sa liste “dr Dragan Milić”, ali na Paliluli. Njih šest predvođeni Oliverom Paunovićem nisu glasali protiv predloga SNS za novo rukovodstvo lokalne Skupštine, već su ubacili bele listiće kako vlasti, prenosi Danas, ne bi davali legitimitet. Dok je u Panteleju i postojala šansa da opozicija formira većinu, na Paliluli to nije bio slučaj, ali opozicionar ne sme da bude uzdržan i mora da bude protiv vlasti. A to su reči odbornika sa iste liste “dr Dragan Milić”, ali na Panteleju. Ovi izbori doneli su mnogo dobrih stvari političkom životu Niša. Pokazali su slabost i ranjivost SNS-a i koalicionih partnera među kojima je i SPS, ispratili su Baneta Jovanovića u zasluženu penziju, nadajmo se sa njim i dobar deo "starih" ražalovanih naprednjaka. Doneli su nove političke opcije kakve su “Biramo Niš”, GG “dr Dragan Milić” i Kreni-promeni, možda iznedrili i novog lidera, ali su ostavili i enigmu da li su Miodrag Stanković i koalicija “NADA” opozicija ili takozvani spavači vlasti. Zato se sa nestrpljenjem očekuje sednica gradskog parlamenta koja bi tu enigmu trebalo da reši. A onda će, nadajmo se, vrlo brzo neki novi izbori i definitivno pročistiti i poređati politički spektar tako da svakom Nišliji bude jasno kome je i zašto dao svoj glas.

Prvi put nakon lokalnih izbora na kojima je niški SNS osvojio ukupno manje glasova od četiri opozicione liste, predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić posetio je Niš. U društvu predstavnika Evropske unije otvorio je početak radova na dugo očekivanoj obilaznici oko Niša, ali i izneo podatak o više od 50% trenutne podrške listi SNS-u u Nišu. Novinar Aleksandar Stankov ovo komentariše kao politički manevar i poruku koju je poslao pre svega sopstvenim članovima uzdrmanim lošim izbornim rezultatima. Kompletan tekst pročitajte na sajtu Media i reform centra.

Svi znamo onaj malo šovinistički vic kad dečko izađe na sastanak sa curom i pita je “šta piješ”, ona kaže “đus-votku”, a on je pita “pa gde ti je”. Ima još nekoliko različitih varijanti na tu temu, ali suština je jasna. Tako je i član SNS, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre neki dan baš u Nišu rekao da naprednjaci i njihova ekipa sa liste na poslednjim izborima, u najvećem gradu juga imaju sada 52% podrške birača. Da pitate bilo kog Nišliju o ovom podatku, a ne mora da bude luckast kao momak iz vica, na ovo bi Vučića pitao - pa gde vam je? Cela ta skupina koja je za prethodne izbore morala da se udruži i sa SPS, radikalima i Zavetnicima, na poslednjem glasanju jedva je dobacila do 45% ili 44%, zavisi da li se priznaju rezultati do zore 3. juna ili oni koje je kasnije cementirao Viši sud. Ali da, taj moćni SNS je sa komplet koalicijom i razvijenim izbornim inžinjeringom, uz Vučića na bilbordima, jedva prebacio 40%. Otkud sada predsedniku 52%? Sada kada opozicija uporno tvrdi da su upravo naprednjaci pokrali izbore i nakalemili egal u parlamentu iako imaju manje glasova Nišlija u zbiru. Taj matematički rezultat Vučić priznaje, tako je rekao. Upravo je sve što je izgovorio o izborima tokom prve lopate za železničku obilaznicu oko Niša bilo slanje signala. Ili makar tako može da se tumači. To da izborne rezultate priznaje, poruka je opoziciji da nema tog pravnog sistema koji sada može te brojeve da promeni. Da su na 52% signal je da aktivno mere raspoloženje glasača, a budženje brojeva je poruka njegovim naprednjacima. Mali vetar u jedra brodu koji je već mesecima nasukan i lagano tone sa rupom u trupu. Jer da je to zaista tačan odnos snaga na niškoj političkoj sceni ne bi niški SNS bio tiši od najtiše noći. Ne bi se femkao oko ponavljanja izbora na 2 mesta u Medijani. Raspisali bi ih i pobedili, a to bi im učvrstilo vlast i izašli bi iz egala i košmara sa opozicijom. Makar ne bi razmišljali o oktobru za ponavljanje izbora, nego bi ih ponovili sada, dok imaju tu mogućnost da sami formiraju vlast sa 52%. Pošto od toga nema ništa, oni čekaju da opozicija iscrpi sve pravne mehanizme, pa da svi uđu u parlament sa nadom da će neki opozicionar da preleti. Ako ništa, makar će da prođe vreme. Dugo toplo leto i godišnji odmori ispraće priču o izbornoj krađi. Istopiće sećanja na raspuštenu nišku SNS ekipu za nedovršene pijace i crtanje parking mesta koja je unazadila grad, pa na jesen ponovo na glasanje. Do tada obilaznica, zgrada aerodroma, Ariston, možda i nešto od akva-parka, još nekoliko puta Vučića u Niš i kao rukom odnešeno. Možda u oktobru zaista i budu na 52%. Tako da se, obrni-okreni, vraćamo na Nišlije. Da li ćemo još jednom da “popijemo” vic i sve zaboravimo ili ćemo verovati našim očima? I naravno od opozicije, njihovih odluka i spremnosti da se suoče sa surovom političkom borbom kada konačno shvate da pravda, po koju su krenuli još 3. juna, poslednjih godina nije na adresama na kojima je traže. I da to što ih muči nije Beograd, već ima svoje ime i prezime.