Švrćkanje po Americi i odbrana Srbije

Upitno legalni gradonačelnik Niša u nekoliko dana u Americi uradio je možda više za srpsku diplomatiju nego ministar spoljnih poslova u ovom, a možda i prethodnom mandatu.

Da, dobro ste pročitali - Dragoslav Pavlović putovao je prethodne nedelje u SAD, a sudeći po video snimcima i fotografijama koje je objavio, pored Čikaga posetio je i Mar-a-Lago, rezidenciju Donalda Trampa na Floridi i najčvršće utvrđenje Republikanaca, posebno onih bliskih pokretu MAGA.

U Čikagu je sreo Roda Blagojevića koji se, pred kraj političke karijere i posle odslužene kazne za korupciju, setio svojih korena pa je skoro figurirao i kao kandidat za ambasadora Amerike u Srbiji. To se još nije desilo, ali se on ponudio da bude domaćin Pavloviću u Čikagu. U jednom simpatičnom telefonskom pozivu baš dan nakon što je Pavlović goloruk skočio na pištolj, razoružao pljačkaša dragstora i na mrežama poneo nadimak - Dalemen, Blagojević je uputio poziv za gostovanje u SAD. Pored bivšeg guvernera Ilinoisa, u Čikagu je obišao i nekoliko firmi koje vode naše ljudi i koji se bave špedicijom.

Ipak, na Floridi su susreti bili drugačiji. Tu se, kako je sam objavio, sreo sa nekoliko kongresmena, a među njima i sa Vivekom Ramasvanijem koji se hrabro upustio i u predsedničku trku u poslednjem izbornom ciklusu. Vrlo brzo je odustao i podržao Trampa, pa mu se danas predviđaju uspešna politička karijera i guvernerska i senatorska mesta.

Izlistao je Pavlović još neka imena slabije rangiranih kongresmena, ali sve u svemu, bolje je prošao nego njegov stranački kolega Aleksandar Vučić koji se onomad vratio sa, prema pisanju medija, zabranom ulaska u Trampovu rezidenciju.

Kad se pogleda šira slika, Pavlović jeste učinio nešto za spoljnu politiku Srbije ulaskom i susretima sa svim republikancima na mestu koje oni vide kao glavnu tačku okupljanja republikanske misli i trenutne ideologije koja upravlja Amerikom. 

E sad, činjenica da to uopšte nije njegov posao dovoljno govori kakva nam je zapravo država.

A malo govori i o njemu, jer mu posao nije bio ni da glumi Supermena, niti da skija sa studentima DIF-a na Kopaoniku, niti da cepa Filozofski fakultet (nastavite niz sami).

To sve ipak radi, i to sa onom tesnom i sumnjivom većinom u niškoj Skupštini, namaknutom u gluvo doba noći i kasnijim jajarenjem u centru Niša. To je paradoks koji živimo i baš zato će isti taj čovek, na tim istim društvenim mrežama na kojima se hvalio promocijom Srbije i susretima sa američkim političarima, 15. mart 2025. da slavi kao dan odbrane Srbije. To je inače dan najvećeg protesta u Srbiji u skorije vreme, održanog u Beogradu u organizaciji studenata.

Tada su, valjda je to zaključak, “odbranili” ovaj iskrivljeni sistem u kojem mogu sve pobrojano da rade. Bez reda, bez kontrole, bez odgovornosti. 

Odbrana sa društvenih mreža

Da bi takav sistem održali svakodnevno nas dele, što potvrđuje i proslava "odbrane Srbije". To je direktna potvrda da je neko od nekog odbranio Srbiju. Pošto to slavi, Pavlović je logično deo pobedničke ekipe, ali od koga je on odbranio Srbiju? Od svog naroda? Od ljudi koji veruju u drugačiju politiku. Je l’ to napad na državu ili Ustavom zagarantovano pravo? 

Put u Ameriku košta i bilo bi dobro da upitno legalni gradonačelnik kaže kako je on finansiran i ko je sve sa njim putovao, jer jedino nas ne dele kad troše naše pare. Tada nije važno ko je blokader, a ko je lojalista. Tada im ništa nije mrsko, pa je možda tako bilo i ovog puta.

Dok god političari i funkcioneri ne žele da svedu svoj rad na zakonom propisane okvire, dok im javni poslovi nisu transparentni, a trošenje naših para u budžetu strogo kontrolisano, do tada će uvek postojati “dve Srbije”. I to nisu one čuvene dve - građanska i narodna, već Srbija u imaginarijumu vlasti i Srbija realnih i poštenih ljudi koji život posmatraju svojim očima.

Za tu podelu nije kriv narod, nisu krivi građani, već oni koji donose odluke i koji svoje klijentelističko i interesno političko delovanje ne mogu da skriju ni švrćkanjem od Amerike do Japana i nazad.